ЗА ЧЛАНОВЕ

УДУС ВЕСТИ

/ПРЕДСТАВЉАЊЕ ПРИГОДНЕ ПОШТАНСКЕ МАРКЕ ПОВОДОМ 100 ГОДИНА УДРУЖЕЊА И НОВЕ СЕРИЈЕ МАРАКА ВЕЛИКАНИ СРПСКОГ ГЛУМИШТА

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 






На Светски дан позоришта, у среду, 27. марта 2019,  У Позоришту Атеље 212, представићемо пригодну марку издату поводом обележавања 100 година Удружења, као и марке из нове серије ВЕЛИКАНИ СРПСКОГ ГЛУМИШТА.

На маркама су ликови ВЕЛИМИРА БАТЕ ЖИВОЈИНОВИЋА, ЉУБИШЕ САМАРЏИЋА, МИРЕ СТУПИЦЕ, СЛОБОДАНА АЛИГРУДИЋА, ПРЕДРАГА ЛАКОВИЋА, СОЊЕ САВИЋ, МИЛОРАДА МАНДИЋА И НЕБОЈШЕ ГЛОГОВЦА.

У програму који је приредио Александар Груден, учествују наше колеге Милка Фрушић, Бранка Петрић, Светлана Бојковић, Весна Чипчић, Аљоша Вучковић, Милан Михаиловић, Светислав Гонцић и Горан Јевтић.

/ПОРУКА ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2019.

 

 

International Theatre Institute ITI
Међународни позоришни институт (ИТИ)
World Organization for the Performing Arts
Светска организација за сценске уметности

Порука за Светски дан позоришта 2019.
27. март 2019.

КАРЛОС СЕЛДРАН (Carlos Celdrán), Куба
Пре него што сам крочио у позориште, моји учитељи су већ били тамо. Саградили су своје куће и своје поетике на остацима сопственог живота. Многи од њих су непознати или их једва памте: радили су у тишини, у понизности својих пробних сала и препуних гледалишта, да би потом, након много година рада и изванредних успеха, полако напустили своја места и нестали. Када сам схватио да је мој позив и моја судбина да наставим њиховим стопама, такође сам увидео да од њих наслеђујем дирљиву и јединствену традицију: да живим у садашњости и да једино очекивање треба да ми буде да досегнем прозирност непоновљивог тренутка, у којем се сусрећем с другим бићем у тами позоришта, заштићен пуком истинитошћу геста и речи која нешто открива.
Моја позоришна домовина су ти тренуци сусрета с гледаоцима који из вечери у вече долазе у нашу салу, из најразличитијих делова мог града, да би били с нама, да бисмо поделили тих неколико сати, неколико минута. Помоћу таквих, јединствених тренутака градим свој живот: престајем да будем ја, више не патим због себе и поново се рађам да бих увидео шта значи стварати позориште: проживети тренутке чисте, ефемерне истине, знати да је то што говоримо и радимо, тамо, под сценским светлом, истинито и да одражава наше најдубље и најинтимније биће. Моја позоришна земља, којој моји глумци и ја припадамо, саткана је од тих тренутака у којима заборављамо на маске, реторику, страх да будемо то што јесмо, и пружамо једни другима руке у тами.
Позоришна традиција је хоризонтална. Нико не може да тврди да је театар на било који начин у центру света, у одређеном граду или у неком привилегованом здању. Позориште, како га ја доживљавам, простире се по невидљивим географским просторима који једним чином обједињују позоришну уметност и животе оних који је стварају. Сви позоришни уметници умиру заједно са својим непоновљивим тренуцима луцидности и лепоте, сви нестају на исти начин, не остављајући иза себе ништа што би их сачувало или прославило. Велики позоришни ствараоци знају да им не вреди никакво признање када се нађу пред тим задатком који је у корену нашег посла, а то је стварање истинских тренутака, недоречености, снаге, слободе, усред највеће неизвесности. И наџивеће их само подаци о њиховом раду или фотографије и видео снимци на којима ће бити забележена тек бледа идеја тога што су урадили. Али тим снимцима ће увек недостајати неми одговор публике која у датом тренутку увиђа да то што се дешава пред њеним очима не може бити пренето нити сагледано ван тог простора, да истина коју тамо заједно доживљавају представља истинско животно искуство, на тренутак прозрачније и од самог живота.
Када сам увидео да је позориште засебна земља, једна велика територија која обухвата читав свет, у мени се зачела идеја која је истовремено оличавала слободу: не мораш да се удаљиш нити да одеш са места на којем се налазиш, не мораш да трчиш нити да се помераш. Тамо где постојиш ти, постоји и публика. Тамо су колеге чије присуство ти је потребно. Тамо, изван твоје куће, имаш свакодневну стварност, непрозирну и непробојну. Стога из своје привидне непомичности радиш да би створио највеће од свих путовања, да би поновио Одисеју, путешествије аргонаута: ти си непомични путник који непрестано убрзава густину и чврстину свог стварног света. Ти путујеш ка тренутку, ка трену, ка непоновљивом сусрету који се одиграва пред онима који су слични теби. Ти путујеш ка њима, ка њиховом срцу, ка њиховој субјективности. Путујеш кроз њих, допиреш у њихове емоције, у њихове успомене које будиш и покрећеш. Твоје путовање је вртоглаво и нико не може да га измери нити спречи. Такође, нико није у стању да одреди његов прави обим; то је путовање кроз машту твојих људи, семе које је посађено у најудаљенију од свих земаља: грађанску, етичку и људску савест твојих гледалаца. Због тога не одлазим, остајем код куће, међу својим блиским пријатељима, привидно миран, и радим даноноћно, јер знам тајну вртоглаве брзине.
Превела са шпанског Бојана Ковачевић Петровић

КАРЛОС СЕЛДРАН (Carlos Celdrán), Куба
Карлос Селдран је угледни, вишеструко награђивани позоришни редитељ, драматург, драмски педагог и универзитетски професор. Живи и ради у Хавани (Куба), али са својим представама путује по свету.

/НАГРАДЕ                                                                         Oпширније....

/Удружење драмских уметника Србије додељује значајне уметничке награде најуспешнијим позоришним ствараоцима. То су:
Награда Добричин прстенглумачка награда за животно дело, установљена 1980.године
Награда Бојан Ступица – награда за режију, установљена 1970.г.
Награда Милош Жутић – награда за глуму, установљена 1994.г.
Награда Љубинка Бобић – награда за глуму на пољу комедије, установљена 2005.г.
Осим тога, Удружење драмских уметника Србије предлаже чланове Удружења за истакнута друштвена и стручна признања и награде, које додељују друге организације и институције

 ЛУДУС - ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ                                     Oпширније....

Позоришне новине Лудус  намењене су културној јавности наше земље, пре свега позоришним уметницима и ствараоцима, стручњацима из ове области али и и љубитељима драмске уметности и пасионираним позоришним гледаоцима.

НОВИ, 202. БРОЈ ЛУДУСА- online

Након  паузе од готово две године из штампе је изашао нови, 202. по реду број Позоришних новина Лудус.
Лудус објављујемо у сусрет стогодишњици удруживања драмских уметника ових простора, коју ће Удружење драмских уметника обележити 2019. године и посвећен је овом значајном јубилеју, као и Небојши Глоговцу, 31. лауреату Награде за животно дело „Добричин прстен“. Такође, странице Лудуса посвећене су јубилејима – 150 година Народног позоришта, седам деценија Југословенског драмског позоришта и деценији суботичког позоришног фестивала Десире Централ Статион.
Лудус, као и до сада, извештава о актуелним позоришним збивањима у позориштима Србије, региона и света. За Лудус говоре и пишу значајни позоришни ствараоци, добитници сталешких признања, уметници чији је рад обележио позоришну сезону: Андраш Урбан, Милош Ђорђевић, Олга Одановић, Татјана Мандић Ригонат, Миодраг Кривокапић, Милена Богавац, Паоло Мађели, Ивана Димић... Лудус илуструју карикатуре Душана Петричића, Југослава Влаховића и Предрага Кораксића Цораxа, као и поштанске маркице са ликовима драмских уметника.
Лист уређује Татјана Њежић, главни и одговорни уредник и чланови Редакције: Александар Милосављевић, Јелена Кајго, Татјана Мандић Ригонат, Иван Меденица, Јелена Ковачевић, Оливера Милошевић, Вукица Стругар, Александра Јакшић.
Штампање овог броја подржали су Министарство културе и информисања Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда.
Лудус у електронској форми на www..ludus-online.rs.

ИЗДАВАШТВО                                                             Oпширније....

Удружење драмских уметника Србије је своју издавачку делатност посебно усредсредило на Едицију посвећену добитницима Добричиног прстена, најзначајнијег глумачког признања, награде за животно дело, која добитнике сврстава у ред легенди домаће театарске сцене, наследнике великог драмског уметника Добрице Милутиновића.
У издању Савеза драмских уметника Србије објављене су монографије о добитницима Награде “Добричин прстен” од 1992.године до данас. О претходним добитницима (од 1980. до1992.г) монографије је објавио Музеј позоришне уметности Србије.