ZA ČLANOVE

UDUS VESTI

/PREDSTAVLJANJE PRIGODNE POŠTANSKE MARKE POVODOM 100 GODINA UDRUŽENJA I NOVE SERIJE MARAKA VELIKANI SRPSKOG GLUMIŠTA

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 





 

Na Svetski dan pozorišta, u sredu, 27. marta 2019,  U Pozorištu Atelje 212, predstavićemo prigodnu marku izdatu povodom obeležavanja 100 godina Udruženja, kao i marke iz nove serije VELIKANI SRPSKOG GLUMIŠTA.

Na markama su likovi VELIMIRA BATE ŽIVOJINOVIĆA, LJUBIŠE SAMARDŽIĆA, MIRE STUPICE, SLOBODANA ALIGRUDIĆA, PREDRAGA LAKOVIĆA, SONJE SAVIĆ, MILORADA MANDIĆA I NEBOJŠE GLOGOVCA.

U programu koji je priredio Aleksandar Gruden, učestvuju naše kolege Milka Frušić, Branka Petrić, Svetlana Bojković, Vesna Čipčić, Aljoša Vučković, Milan Mihailović, Svetislav Goncić i Goran Jevtić.

 

/PORUKA ZA SVETSKI DAN POZORIŠTA 2019.

 

 

International Theatre Institute ITI
Međunarodni pozorišni institut (ITI)
World Organization for the Performing Arts

Svetska organizacija za scenske umetnosti
Poruka za Svetski dan pozorišta 2019.
27. mart 2019.

KARLOS SELDRAN (Carlos Celdrán), Kuba
Pre nego što sam kročio u pozorište, moji učitelji su već bili tamo. Sagradili su svoje kuće i svoje poetike na ostacima sopstvenog života. Mnogi od njih su nepoznati ili ih jedva pamte: radili su u tišini, u poniznosti svojih probnih sala i prepunih gledališta, da bi potom, nakon mnogo godina rada i izvanrednih uspeha, polako napustili svoja mesta i nestali. Kada sam shvatio da je moj poziv i moja sudbina da nastavim njihovim stopama, takođe sam uvideo da od njih nasleđujem dirljivu i jedinstvenu tradiciju: da živim u sadašnjosti i da jedino očekivanje treba da mi bude da dosegnem prozirnost neponovljivog trenutka, u kojem se susrećem s drugim bićem u tami pozorišta, zaštićen pukom istinitošću gesta i reči koja nešto otkriva.
Moja pozorišna domovina su ti trenuci susreta s gledaocima koji iz večeri u veče dolaze u našu salu, iz najrazličitijih delova mog grada, da bi bili s nama, da bismo podelili tih nekoliko sati, nekoliko minuta. Pomoću takvih, jedinstvenih trenutaka gradim svoj život: prestajem da budem ja, više ne patim zbog sebe i ponovo se rađam da bih uvideo šta znači stvarati pozorište: proživeti trenutke čiste, efemerne istine, znati da je to što govorimo i radimo, tamo, pod scenskim svetlom, istinito i da odražava naše najdublje i najintimnije biće. Moja pozorišna zemlja, kojoj moji glumci i ja pripadamo, satkana je od tih trenutaka u kojima zaboravljamo na maske, retoriku, strah da budemo to što jesmo, i pružamo jedni drugima ruke u tami.
Pozorišna tradicija je horizontalna. Niko ne može da tvrdi da je teatar na bilo koji način u centru sveta, u određenom gradu ili u nekom privilegovanom zdanju. Pozorište, kako ga ja doživljavam, prostire se po nevidljivim geografskim prostorima koji jednim činom objedinjuju pozorišnu umetnost i živote onih koji je stvaraju. Svi pozorišni umetnici umiru zajedno sa svojim neponovljivim trenucima lucidnosti i lepote, svi nestaju na isti način, ne ostavljajući iza sebe ništa što bi ih sačuvalo ili proslavilo. Veliki pozorišni stvaraoci znaju da im ne vredi nikakvo priznanje kada se nađu pred tim zadatkom koji je u korenu našeg posla, a to je stvaranje istinskih trenutaka, nedorečenosti, snage, slobode, usred najveće neizvesnosti. I nadživeće ih samo podaci o njihovom radu ili fotografije i video snimci na kojima će biti zabeležena tek bleda ideja toga što su uradili. Ali tim snimcima će uvek nedostajati nemi odgovor publike koja u datom trenutku uviđa da to što se dešava pred njenim očima ne može biti preneto niti sagledano van tog prostora, da istina koju tamo zajedno doživljavaju predstavlja istinsko životno iskustvo, na trenutak prozračnije i od samog života.
Kada sam uvideo da je pozorište zasebna zemlja, jedna velika teritorija koja obuhvata čitav svet, u meni se začela ideja koja je istovremeno oličavala slobodu: ne moraš da se udaljiš niti da odeš sa mesta na kojem se nalaziš, ne moraš da trčiš niti da se pomeraš. Tamo gde postojiš ti, postoji i publika. Tamo su kolege čije prisustvo ti je potrebno. Tamo, izvan tvoje kuće, imaš svakodnevnu stvarnost, neprozirnu i neprobojnu. Stoga iz svoje prividne nepomičnosti radiš da bi stvorio najveće od svih putovanja, da bi ponovio Odiseju, putešestvije argonauta: ti si nepomični putnik koji neprestano ubrzava gustinu i čvrstinu svog stvarnog sveta. Ti putuješ ka trenutku, ka trenu, ka neponovljivom susretu koji se odigrava pred onima koji su slični tebi. Ti putuješ ka njima, ka njihovom srcu, ka njihovoj subjektivnosti. Putuješ kroz njih, dopireš u njihove emocije, u njihove uspomene koje budiš i pokrećeš. Tvoje putovanje je vrtoglavo i niko ne može da ga izmeri niti spreči. Takođe, niko nije u stanju da odredi njegov pravi obim; to je putovanje kroz maštu tvojih ljudi, seme koje je posađeno u najudaljeniju od svih zemalja: građansku, etičku i ljudsku savest tvojih gledalaca. Zbog toga ne odlazim, ostajem kod kuće, među svojim bliskim prijateljima, prividno miran, i radim danonoćno, jer znam tajnu vrtoglave brzine.
Prevela sa španskog Bojana Kovačević Petrović

KARLOS SELDRAN (Carlos Celdrán), Kuba
Karlos Seldran je ugledni, višestruko nagrađivani pozorišni reditelj, dramaturg, dramski pedagog i univerzitetski profesor. Živi i radi u Havani (Kuba), ali sa svojim predstavama putuje po svetu.


/ NAGRADE                                                                 Opširnije....

/Udruženje dramskih umetnika Srbije dodeljuje značajne umetničke nagrade najuspešnijim pozorišnim stvaraocima. To su:
Nagrada Dobričin prstenglumačka nagrada za životno delo, ustanovljena 1980.godine
Nagrada Bojan Stupica – nagrada za režiju, ustanovljena 1970.g.
Nagrada Miloš Žutić – nagrada za glumu, ustanovljena 1994.g.
Nagrada Ljubinka Bobić – nagrada za glumu na polju komedije, ustanovljena 2005.g.
Osim toga, Udruženje dramskih umetnika Srbije predlaže članove Udruženja za istaknuta društvena i stručna priznanja i nagrade, koje dodeljuju druge organizacije i institucije

LUDUS- POZORIŠNE NOVINE                                         Opširnije....

Pozorišne novine Ludus  namenjene su kulturnoj javnosti naše zemlje, pre svega pozorišnim umetnicima i stvaraocima, stručnjacima iz ove oblasti ali i i ljubiteljima dramske umetnosti i pasioniranim pozorišnim gledaocima.

NOVI, 202. BROJ LUDUSA - online

Nakon  pauze od gotovo dve godine iz štampe je izašao novi, 202. po redu broj Pozorišnih novina Ludus.
Ludus objavljujemo u susret stogodišnjici udruživanja dramskih umetnika ovih prostora, koju će Udruženje dramskih umetnika obeležiti 2019. godine i posvećen je ovom značajnom jubileju, kao i Nebojši Glogovcu, 31. laureatu Nagrade za životno delo „Dobričin prsten“. Takođe, stranice Ludusa posvećene su jubilejima – 150 godina Narodnog pozorišta, sedam decenija Jugoslovenskog dramskog pozorišta i deceniji subotičkog pozorišnog festivala Desire Central Station.
Ludus, kao i do sada, izveštava o aktuelnim pozorišnim zbivanjima u pozorištima Srbije, regiona i sveta. Za Ludus govore i pišu značajni pozorišni stvaraoci, dobitnici staleških priznanja, umetnici čiji je rad obeležio pozorišnu sezonu: Andraš Urban, Miloš Đorđević, Olga Odanović, Tatjana Mandić Rigonat, Miodrag Krivokapić, Milena Bogavac, Paolo Mađeli, Ivana Dimić... Ludus ilustruju karikature Dušana Petričića, Jugoslava Vlahovića i Predraga Koraksića Coraxa, kao i poštanske markice sa likovima dramskih umetnika.
List uređuje Tatjana Nježić, glavni i odgovorni urednik i članovi Redakcije: Aleksandar Milosavljević, Jelena Kajgo, Tatjana Mandić Rigonat, Ivan Medenica, Jelena Kovačević, Olivera Milošević, Vukica Strugar, Aleksandra Jakšić.
Štampanje ovog broja podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.
Ludus u elektronskoj formi na www.ludus-online.rs.

IZDAVAŠTVO                                                                   Opširnije....

Udruženje dramskih umetnika Srbije je svoju izdavačku delatnost posebno usredsrediлo na Ediciju posvećenu dobitnicima Dobričinog prstena, najznačajnijeg glumačkog priznanja, nagrade za životno delo, koja dobitnike svrstava u red legendi domaće teatarske scene, naslednike velikog dramskog umetnika Dobrice Milutinovića.
U izdanju Saveza dramskih umetnika Srbije objavljene su monografije o dobitnicima Nagrade “Dobričin prsten” od 1992.godine do danas. O prethodnim dobitnicima (od 1980. do 1992.g) monografije je objavio Muzej pozorišne umetnosti Srbije.