ЗА ЧЛАНОВЕ

ЉИЉАНА КРСТИЋ                                    

Љиљана Крстић
Монографија посвећена добитнику „Добричиног прстена“
Приредила: Огњенка Милићевић
Објављена: маја 1998. године
Тираж: 500 примерака
Цена: 800 динара

Глумица са највише животних улога
ВЕЋА ОД СВОЈЕ СЛАВЕ
(приказ Монографије о Љиљани Крстић, објављен у листу “Политика” 06.06.1998. године; аутор приказа Душан Михаиловић)

Узорна књига достојна сваке хвале. Врстан аналитички портрет велике драмске уметнице. Пример за углед како треба надахнуто обликовати спомен - књиге о врхунским сценским ствараоцима. Незаборавна Мајка Храброст, суверена првакиња сва три водећа београдска позоришта, Љиљана Крстћ је једанаести добитник престижне глумачке награде "Добричин прстен" (1995). Књига је примерена - врсној глумици и лепом признању за животно дело. Пред читаоцима, љубитељима позоришта и театролозима је изнијансирани и надахнути портрет великог мајстора глуме у коме се огледају и други, бројни сценски ствараоци, као и београдски позоришни живот, током више од пола столећа стваралаштва ненадмашне Љиљане Крстић.Уметнички лик је осветљен свестрано у раскошном светлу дарова и урођених особина, а што је најлепше, то је учињено без имало патетике, претеривања и хвалоспева. Све је ту промишљено, одмерено, суздржано, отмено, убедљиво, поуздано, топло, танано, сликовито.

Јединствена и непоновљива
Тајновити глумачки лик Љиљане Крстић осветљен је изнутра, истоветним поступком као што је моћна глумица креирала све своје маестралне улоге с пуном посвећеношћу и врхунски професионално. Посебно импонује и чини част и нашој глумици и целом глумачком сталежу, што код Љиљане Крстић заиста није било ни малих ни великих улога (у њеном тумачењу све су биле велике и незаборавне), уз потпуно одсуство негативних оцена, промашаја, рутине, умора, презасићености, што нашу уметницу чини јединственом и непоновљивом. Уз већи број илустрација и докумената спомен - књигу "Љиљана Крстић" чине: топла и надахнута аутобиографија уметнице; узорни уводни есеј Огњенке Милићевић "Употреба биографије"; изјаве најзначајнијих редитеља, од Мате Милошевића и Миње Дедића до Никите Миливојевића; потом знаменитих глумаца - партнера почев од Миливоја Живановића до Мирјане Вукојчић и Владимира Амиџића. Ту су и записи тројице уметничких сарадника: незаобилазног Јована Ћирилова, Јованке Бјегојевић и Александре Јовићевић. Незаборавна као Брехтова Мајка Храброст, Аманда из "Стаклене менажерије" Тенеси Вилијамса, Марта из Олбијевог комада "Ко се боји Вирџиније Вулф", Стара из Јонескових "Столица", Еурипидова Хекаба, Јунона из драме Шона О'Кејсија "Јунона и паун", Старица која везује чворове из "Открића" Добрице Ћосића, Васа Железнова Максима Горког итд, Љиљана Крстић је једина наша глумица, а једна од малобројних у свету, која у раскошном букету животних улога, има не само пет већ и петнаестак опојних цветова. Једном речју, Љиљана Крстић је глумица већа од своје славе. Разлог: урођена скромност, претерана и антиглумачка, као што приличи несуђеној правници из породице интелектуалаца - отац др Марко, филозоф и педагог, мајка Десанка учитељица. Ова књига на најлепши начин уздиже сјајну уметницу на заслужени пиједестал. "Правда је спора, али..." - наставак и врапци знају.

Беспрекорно дело
У књизи је случајно изостављена доживотно упамћена примедба професорке глуме Љиљане Крстић, коју је стално понављала генерацији Гојка Шантића, најчешће врло озбиљно, а понекад и са љутњом: "Немој да ме лажеш! ... Не лажи! ... Како те није стид да лажеш!..." И још једна озбиљна шала. Љиљана Крстић је Крагујевчанка. Мало је врхунских стваралаца у нашој земљи а да нису пореклом или професионално везани за стару српску престоницу и Јоакимово позориште... Када се појави овако беспрекорно дело изаткано глумачком љубављу, срећни приказивач је истовремено на муци, јер су све надахнуте речи хвале и дивљења већ исказане, а непримерено је да их понавља или цитира. Заиста, овом приликом би ваљало заборавити на све обзире и конвенције и на ову прелепу глумачку песму и одговорити песмом, као што је Ђорђе Ђурђевић, понесен представом Питер Бруковог "Краља Лира", испевао критику у народном десетарцу. – Овога пута читаоци нека се задовоље или сами допевају приложену скицу сонета у акростиху:

Љубав огромна, Истина потпуна, Љага прогнана, Афекат проживљен и култивисан, Нада бескрајна, Антитеза свеприсутна, Душевна, Мудра, Кротка, Расна, раскошних дарова, Стамена, Тиха, Искрена, Ћутљива, никад ћудљива.