ЗА ЧЛАНОВЕ

ПЕТАР КРАЉ                                    

Петар Краљ
Монографија посвећена добитнику „Добричиног прстена“
Приредила: Огњенка Милићевић
Објављена: 1999.г
Тираж: 500 примерака
Цена: тираж распродат

ЦАРЕВАЊЕ ПЕТРА КРАЉА
(аутор приказа монографије: Душан Михаиловић)

Књига посвећена дванаестом лауреату Добричиног прстена, Петру Краљу, најугледнија је у овој едицији. С правом јер је лауреат из 1996. један од најзаслужнијих у том елитном друштву и, можда, понајближи легендарном Добрици Милутиновићу чија се постхумна слава увећава. У двадесетак надахнутих написа изречено је сијасет заслужних похвала "цар српске позорнице" (Ева Рас), "Краљ и глумац" (Мома Димић), "глумачка загонетка" (Вида Огњеновић), "Пјеро" (Љубиша Бачић), "Хиперборејац Краљ је Црњански нашег глумишта" (Божо Копривица), "најбољи партнер" који "уме да слуша... мисли... да буде маштовит", а "не уме да лаже" (Љуба Тадић), глумчина најређе, раскошне "енергије ведрине" (Огњенка Милићевић). Најмлађи лауреат златног прстена, који је Добрица Милутиновић наменио Стојану Дечермићу, најмлађи Хамлет са Ловријенца, даровита је, сугестивна и снажна личност, благородне нарави. Рођен у Загребу само педесетак часова пре фашистичког разарања Београда, игром среће спасао се јасеновачког погрома, а снагом воље опаке и неодољиве глумачко - боемске нирване, па у златном добу зрелости можемо очекивати краљевске креације неслућене лепоте. Па кад су врсни наши професори, редитељи, критичари и глумчине свих генерација здушно похвалили глумчину - песника, приказивачу ове врсне књиге не преостаје ништа друго него да покуша да ту песму настави.

Краљ, а цар на позорници.
Царево је да царује, краљево је да краљује, принчево је да принцује, војводино да војводује, грофово је да грофује, кнежево је да кнезује, војсковође да мир штује, мислиоца да умује, песника да песникује, музичара да музе снује, ликовњака да ликује, критичара да вреднује, вреднице да све сређује, посланика да послује, златара да позлаћује, а глумчини да глумује, Петру Краљу да царује, на сцени да тријумфује, к'о маштар да снове снује, кроз време се отискује, кроз светове да путује, поред звезда да звездује, поред сунца да сунцује, с громовима да громује, с орловима да орлује, с лавовима да лавује, с голубима голубује, с лабудима лабудује, с вуковима да вукује, са вилама да вилује, с јеленима јеленује, с анђелима да благује, с људинама да другује, с лафчинама да пирује, с зликовцима да зло снује, с усамљеним да самује, с ленштинама да ленствује, са болнима да болује, с помереним да лудује, с паметнима паметује, с глупанима да глупује, с јадницима да јадује, с циницима на све пљује, с мргудима мргодује, са тужнима да тугује, с веселима веселкује, с улизицом улизује, с отровнима отров бљује, с благородним да благује, са праведним праведнује, да све сазна и сме уме, к'о Вишњи да све разуме, да слабости брани довек, глумац мора бити човек, к'о Петар Краљ та глумчина, та лафчина, другарчина, креативна песничина. Суђено му да глумује, Петру краљу да царује, на сцени да тријумфује. Обичан а тако моћан, тако кротак а свемоћан, празних руку а издашан к'о расипник сиромашан, у ћутању тако речит, тако јасан тако вечит, у немању много богат, ништа нема а пребогат. Суђено му да све носи, све разуме свем пркоси, у празнини да празнује, у обиљу да гладује, у оскудни свет без сјаја да унесе дух бескраја, дубље него у дубини, више него у висини, сјајније но у сјајнини, мрачније но у мрклини, врелији но у врелини, самотнији од самоће и хладнији од хладноће и вреднији од вредноће, срећнији од срећника, несрећнији од несрећника, очајнији од очајника, и моћнији од моћника,и јаднији од јадника, и беднији од бедника, и грешнији од грешника, праведнији од праведника, богатији од богатника, и силнији од силника, срећнији од саме среће, несрећнији од несреће, у слободи да робује, у ропству да слободује, срећнији од саме среће, несрећнији од несреће. Да мирује као чигра, да с'одмара док се игра, да у игри ново ствара с пуно мара, с пуно чара неуморног неимара, с много дара, с много жара да у игри не сустаје, стално блиста, стално даје, и дарове да предаје, уз све боле, сву дивоту више него у животу. Петар Краљ док сценом влада да га увек бодри нада, узнемирен усред мира, и сталожен сред немира, спокојан сред неспокоја, неспокојан сред спокоја, све да сазна све да уме, и нељуде да разуме; с Хамлетом да хамлетује, са Отелом да болује, са Ричардом да злобује и са Јагом да јагује, да с Петрућом и без боли кроти ону коју воли, с Адембегом ашикује, са Калемом виленује, с Емином се зачикује, С Малволијем снове снује, са Миткетом да изгара што нас пуста младост вара, сплеткарошки да сплеткари, са Шајлоком да лихвари, с Толом да воденичари к'о вилењак онај стари, да ликове нове ствара, људску душу да отвара, да одстрани све слабости; да укаже пут светлости у свет нове хуманости, дух племенит да засија, дух трећега миленија - да за нова покољења нешто треба да се мења - и да ново доба иште своје, ново позориште, са сазнањем поимањем, као игру стваралаца и орних костваралаца: глумаца и гледалаца. У то ново што доходи први глумац нек' предводи, авангарду нека води Петар Краљ што хара сценом, С Добричиним сјај - прстеном, с колегама лафчинама, с хистрионским глумчинама. Срећан био куд ходио, све недаће пребродио, царевао - краљевао и никада не сустао...