ZA ČLANOVE

PETAR KRALJ                                 

Petar Kralj
Monografija posvećena dobitniku „Dobričinog prstena“
Izdavači : Savez dramskih umetnika Srbije
Priredila: Ognjenka Milićević
Objavljena: 1999.g
Tiraž: 500 primeraka
Cena: tiraž rasprodat

CAREVANJE PETRA KRALJA
(autor prikaza monografije: Dušan Mihailović)

Knjiga posvećena dvanaestom laureatu Dobričinog prstena, Petru Kralju, najuglednija je u ovoj ediciji. S pravom jer je laureat iz 1996. jedan od najzaslužnijih u tom elitnom društvu i, možda, ponajbliži legendarnom Dobrici Milutinoviću čija se posthumna slava uvećava. U dvadesetak nadahnutih napisa izrečeno je sijaset zaslužnih pohvala "car srpske pozornice" (Eva Ras), "Kralj i glumac" (Moma Dimić), "glumačka zagonetka" (Vida Ognjenović), "Pjero" (Ljubiša Bačić), "Hiperborejac Kralj je Crnjanski našeg glumišta" (Božo Koprivica), "najbolji partner" koji "ume da sluša... misli... da bude maštovit", a "ne ume da laže" (Ljuba Tadić), glumčina najređe, raskošne "energije vedrine" (Ognjenka Milićević). Najmlađi laureat zlatnog prstena, koji je Dobrica Milutinović namenio Stojanu Dečermiću, najmlađi Hamlet sa Lovrijenca, darovita je, sugestivna i snažna ličnost, blagorodne naravi. Rođen u Zagrebu samo pedesetak časova pre fašističkog razaranja Beograda, igrom sreće spasao se jasenovačkog pogroma, a snagom volje opake i neodoljive glumačko - boemske nirvane, pa u zlatnom dobu zrelosti možemo očekivati kraljevske kreacije neslućene lepote. Pa kad su vrsni naši profesori, reditelji, kritičari i glumčine svih generacija zdušno pohvalili glumčinu - pesnika, prikazivaču ove vrsne knjige ne preostaje ništa drugo nego da pokuša da tu pesmu nastavi.

Kralj, a car na pozornici.
Carevo je da caruje, kraljevo je da kraljuje, prinčevo je da princuje, vojvodino da vojvoduje, grofovo je da grofuje, kneževo je da knezuje, vojskovođe da mir štuje, mislioca da umuje, pesnika da pesnikuje, muzičara da muze snuje, likovnjaka da likuje, kritičara da vrednuje, vrednice da sve sređuje, poslanika da posluje, zlatara da pozlaćuje, a glumčini da glumuje, Petru Kralju da caruje, na sceni da trijumfuje, k'o maštar da snove snuje, kroz vreme se otiskuje, kroz svetove da putuje, pored zvezda da zvezduje, pored sunca da suncuje, s gromovima da gromuje, s orlovima da orluje, s lavovima da lavuje, s golubima golubuje, s labudima labuduje, s vukovima da vukuje, sa vilama da viluje, s jelenima jelenuje, s anđelima da blaguje, s ljudinama da druguje, s lafčinama da piruje, s zlikovcima da zlo snuje, s usamljenim da samuje, s lenštinama da lenstvuje, sa bolnima da boluje, s pomerenim da luduje, s pametnima pametuje, s glupanima da glupuje, s jadnicima da jaduje, s cinicima na sve pljuje, s mrgudima mrgoduje, sa tužnima da tuguje, s veselima veselkuje, s ulizicom ulizuje, s otrovnima otrov bljuje, s blagorodnim da blaguje, sa pravednim pravednuje, da sve sazna i sme ume, k'o Višnji da sve razume, da slabosti brani dovek, glumac mora biti čovek, k'o Petar Kralj ta glumčina, ta lafčina, drugarčina, kreativna pesničina. Suđeno mu da glumuje, Petru kralju da caruje, na sceni da trijumfuje. Običan a tako moćan, tako krotak a svemoćan, praznih ruku a izdašan k'o rasipnik siromašan, u ćutanju tako rečit, tako jasan tako večit, u nemanju mnogo bogat, ništa nema a prebogat. Suđeno mu da sve nosi, sve razume svem prkosi, u praznini da praznuje, u obilju da gladuje, u oskudni svet bez sjaja da unese duh beskraja, dublje nego u dubini, više nego u visini, sjajnije no u sjajnini, mračnije no u mrklini, vreliji no u vrelini, samotniji od samoće i hladniji od hladnoće i vredniji od vrednoće, srećniji od srećnika, nesrećniji od nesrećnika, očajniji od očajnika, i moćniji od moćnika,i jadniji od jadnika, i bedniji od bednika, i grešniji od grešnika, pravedniji od pravednika, bogatiji od bogatnika, i silniji od silnika, srećniji od same sreće, nesrećniji od nesreće, u slobodi da robuje, u ropstvu da sloboduje, srećniji od same sreće, nesrećniji od nesreće. Da miruje kao čigra, da s'odmara dok se igra, da u igri novo stvara s puno mara, s puno čara neumornog neimara, s mnogo dara, s mnogo žara da u igri ne sustaje, stalno blista, stalno daje, i darove da predaje, uz sve bole, svu divotu više nego u životu. Petar Kralj dok scenom vlada da ga uvek bodri nada, uznemiren usred mira, i staložen sred nemira, spokojan sred nespokoja, nespokojan sred spokoja, sve da sazna sve da ume, i neljude da razume; s Hamletom da hamletuje, sa Otelom da boluje, sa Ričardom da zlobuje i sa Jagom da jaguje, da s Petrućom i bez boli kroti onu koju voli, s Adembegom ašikuje, sa Kalemom vilenuje, s Eminom se začikuje, S Malvolijem snove snuje, sa Mitketom da izgara što nas pusta mladost vara, spletkaroški da spletkari, sa Šajlokom da lihvari, s Tolom da vodeničari k'o vilenjak onaj stari, da likove nove stvara, ljudsku dušu da otvara, da odstrani sve slabosti; da ukaže put svetlosti u svet nove humanosti, duh plemenit da zasija, duh trećega milenija - da za nova pokoljenja nešto treba da se menja - i da novo doba ište svoje, novo pozorište, sa saznanjem poimanjem, kao igru stvaralaca i ornih kostvaralaca: glumaca i gledalaca. U to novo što dohodi prvi glumac nek' predvodi, avangardu neka vodi Petar Kralj što hara scenom, S Dobričinim sjaj - prstenom, s kolegama lafčinama, s histrionskim glumčinama. Srećan bio kud hodio, sve nedaće prebrodio, carevao - kraljevao i nikada ne sustao...