ЗА ЧЛАНОВЕ

СТЕВО ЖИГОН                                    

Стево Жигон
Монографија посвећена добитнику „Добричиног прстена“
Приредио: др Зоран Т. Јовановић
Објављена: 2003.г.
Тираж: 500 примерака
Цена: тираж распродат

ПРСТЕН, ПА КЊИГА
(приказ монографије објављен у листу "Политика", 5.1.2004; аутор приказа М.Р)

Поштоваоци уметности једног од наших највећих глумаца и редитеља Стева Жигона добили си, захваљујући генералном спонзору Награде за животно дело “Добричин прстен” – Фонду Мадлена Зептер, као и издавачу – Савезу драмских уметника Србије, монографију о овом уметнику. Јер, прошлогодишњи лауреат Добричиног прстена, уз реплику прстена и плакету, добија монографију о свом делу. Овог пута, приређивач је Зоран Т. Јовановић.
Осамнаести лауреат, у богато илустрованој публикацији на око 350 страна, уз фотографије, цртеже и крокије, добио је и текстове из пера критичара, театролога, колега... Ту је и честитка Жана Пола Сартра, Стјуарта Барча, Жилбера Геза, Слесарева ...
Подељена у четири сегмента, монографија садржи и Жигонову преписку, текст Исидоре Секулић о “Кандиди” Шоа, есеј Живојина Павловића, Милосава Буце Мирковића, Николе Милошевића, Петра Волка, Гојка Шантића, Ранка Мунитића ...
Његово неприкосновено познавање Чехова и Достојевског, али и Шекспира и Шоа, забележено је не само у сећањима, већ и у текстовима необично богате, иако селективне библиографије: критичара Милана Богдановића, др Хуга Клајна, Елија Финција, Рашка Јовановића, Владимира Стаменковића, Мухарема Первића, Слободана Селенића,  Феликса Пашића ...
Сам Жигон аутор је три књиге: “Жигон: хроника” (1998) “Монолог о позоришту” (2002) и “Драматизација и адаптација” (2003). У овој ризници о животу једног, посве необичног и значајног уметника, свакако да је најдирљивији текст његове кћерке Иване. У есеју посвећеном свом оцу “Мој тата Стево” написала је на крају: ... “Немојте се чудити што га и данас у седамдесетосмој години лепотице окружују када личи на, како је сам изволео да дефинише, “мрава под микроскопом”. А ја га заиста волим! Онако, са чежњом, као што се воле диносауруси, јер мој тата, то је ретка врста која изумире ... “.
И док нас са насловне странице монографије гледа незаборавни, страсни Робеспјер Стево Жигон, приређивач је, у последњем тренутку, успео да на последњој страници унесе и још “врућу” фотографију на којој из руку Никите Михалкова Жигон прима Златну медаљу “Николај Мордвинов” за животно дело, у Москви, на сцени театра На таганке.