ЗА ЧЛАНОВЕ

/ УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ „МИЛОШ ЖУТИЋ“ НАДИ ШАРГИН

Награда „Милош Жутић“ за 2016. годину, која је Одлуком Жирија Удружења драмских уметника Србије припала истакнутој драмској уметници Нади Шаргин, биће добитници свечано уручена 23. октобра 2017.године на Великој сцени Народног позоришта у Београду, након извођења представе „Марија Стјуарт“.
Нада Шаргин је награђена за улогу Елизабете у представи „Марија Стјуарт“ Фридриха Шилера, у режији Милоша Лолића и у продукцији београдског Народног позоришта. Награда је додељена за најбоље глумачко остварење премијерно изведено у периоду од 30. јуна 2015. до 30. јуна 2016. године. Жири је Одлуку донео једногласно 20. јуна ове године, а радио је у саставу: Бранка Петрић (председница Жирија), Дара Џокић, Ферид Карајица, Горан Јевтић и Иван Меденица.
Награда „Милош Жутић“ (установљена 1994.године) састоји се од плакете са ликом Милоша Жутића, рад академског вајара Звонка Новаковића, од уникатне дипломе на пергаменту чији је аутор академски сликар и сценограф Герослав Зарић и од новчаног износа.
Доделу Награде „Милош Жутић“ помогли су Министарство културе и информисања Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда.

/ НАГРАДА МИЛОШ ЖУТИЋ ЗА 2016. ГОДИНУ – ПРИПАЛА ЈЕ ИСТАКНУТОЈ ДРАМСКОЈ УМЕТНИЦИ, ГЛУМИЦИ НАДИ ШАРГИН

Глумачка награда Удружења драмских уметника Србије – Награда Милош Жутић за 2016. годину – припала је истакнутој драмској уметници, глумици Нади Шаргин, награђеној за улогу Елизабете у представи „Марија Стјуарт“ Фридриха Шилера, у режији Милоша Лолића и у продукцији Народног позоришта, Београд.
Награда је Нади Шаргин додељена за најбоље глумачко остварење премијерно изведено на територији Србије, у периоду од 30. јуна 2015. до 30. јуна 2016. године. У конкуренцији за Награду било је 22 глумачка остварења, а петочлани Жири у саставу: Горан Јевтић, Ферид Карајица, Иван Меденица, Бранка Петрић (председница Жирија) и Дара Џокић, одлуку је донео једногласно.
Награда Милош Жутић установљена је 1994.године, а Нада Шаргин је 22. лауреат овог угледног еснафског признања. Награда се састоји од плакете са ликом Милоша Жутића, рад академског вајара Звонка Новаковића, од уникатне дипломе на пергаменту чији је аутор академски сликар и сценограф Герослав Зарић и од новчаног износа.

Доделу Награде Милош Жутић помажу Министарство културе и информисања Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда.

Датум свечаног уручења Награде Милош Жутић глумици Нади Шаргин биће накнадно одређен.

/ КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО  ДОБРИЧИН ПРСТЕН У 2016. ГОДИНИ

Удружење драмских уметника Србије

расписује

К О Н К У Р С

за доделу
Награде за животно дело
ДОБРИЧИН ПРСТЕН
у 2016. години

            Награда се додељује драмским уметницима (глумицама и глумцима) за целокупно стваралаштво, за животно дело. Право да буду награђени имају драмски уметници који најмање 20 година остварују значајне улоге.
Предлог за додељивање награде дају професионална позоришта, драмски уметници, позоришни критичари, редакције стручних и часописа из области културе, као и уметничке установе и удружења.
Предлоге са писаним образложењем послати на адресу:
Удружење драмских уметника Србије, 11158 Београд, Студентски трг 13/VI
или на адресу: udus@udus.org.rs , најкасније до 20. октобра 2016. године.

/ КОНКУРС ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ МИЛОШ ЖУТИЋ У 2016. ГОДИНИ

Удружење драмских уметника Србије

расписује
К О Н К У Р С
за доделу Награде МИЛОШ ЖУТИЋ
у 2016. години


Награда се додељује за најбоље глумачко остварење на сценама професионалних позоришта Србије, у представама премијерно изведеним у периоду од 30. јуна 2015. до 30. јуна 2016. године.

Основна мерила су: да је остварена улога, велика или мала, трагалачка и да се може означити као путоказ у развитку глуме, као и да је глумац, старији или млађи, осведочио своју посвећеност уметности глуме и одговорност према мисији позоришта.

Предлагачи кандидата могу бити професионална позоришта, драмски уметници, позоришни критичари, редакције стручних и часописа из области културе, као и уметничке установе и удружења.

Предлоге са писаним образложењем послати на адресу:
Удружење драмских уметника Србије, 11158 Београд, Студентски трг 13/VI
или на адресу: udus@udus.org.rs,
најкасније до 20. октобра 2016. године

/ ИМЕНОВАЊE НОВОГ УРЕДНИШТВА И НАЈАВА НОВОГ БРОЈА ЛУДУС-А

Удружење драмских уметника Србије објавиће почетком наредне позоришне сезоне нови број позоришних новина Лудус.
Последњих година наш лист се, нажалост, због недостатка финансијских средстава, ретко појављивао у свом деценијама препознатљивом штампаном издању. Удружење драмских уметника Србије настојаће да, и поред оскудних средстава којима располаже, успостави континуитет даљег изласка листа.
Уређивање Лудуса у наредном периоду Председништво УДУС-а поверило је новинарки Татјани Њежић, која је тај посао са успехом већ обављала и за коју верује да ће својим концептом оправдати очекивања Лудусове читалачке публике.
Септембарски Лудус, који ће бити посвећен јубиларном, 50. БИТЕФ-у приредиће уредница Татјана Њежић и чланови Редакције: Борка Голубовић Требјешанин, Александра Јакшић, Јелена Кајго, Јелена Ковачевић, Иван Меденица, Александар Милосављевић, Оливера Милошевић и Вукица Стругар.
Лудус ће домаћој јавности и гостима БИТЕФ-а бити представљен током одржавања фестивала.

/ НАГРАДА “МИЛОШ ЖУТИЋ” ЗА 2015. ПРИПАЛА ЈЕЛЕНИ ЂОКИЋ

Годишња глумачка награда Удружења драмских уметника Србије – Награда Милош Жутић - за 2015. годину припала је истакнутој драмској уметници, глумици Јелени Ђокић, која је тиме постала 21. лауреат тог нашег угледног признања.
Јелена Ђокић награђена је за најбоље глумачко остварење премијерно изведено у нашим професионалним позориштима у периоду од 30. јуна 2014. - 30. јуна 2015. године и то за улогу Каролине у представи Казимир и Каролина  Едена фон Хорвата, у режији Снежане Тришић. Представа је продукција Позоришта Атеље 212, Београд. Напомињемо да је Јелена Ђокић пре петнаест година (2000) већ једном награђена овом наградом и то за улогу Катарине Шпаровић у представи Бокешки д-мол.
У конкуренцији за Награду за 2015. било је 22 глумачка остварења. Петочлани Жири је одлуку о новом добитнику Награде донео 28. маја 2016. године то већином гласова, а радио је у саставу: глумци Небојша Дугалић (претходни лауреат - председник Жирија), Бранко Цвејић, Радослав Миленковић и Исидора Минић и театролог и позоришни критичар др Ана Тасић.
Награда Милош Жутић се састоји од плакете са ликом Милоша Жутића, рад академског вајара Звонка Новаковића, од уникатне дипломе на пергаменту чији је аутор академски сликар и сценограф Герослав Зарић и од новчаног износа.
Доделу Награде помажу Министарство културе и информисања Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда.
О свечаном уручењу Награде Јелени Ђокић обавестићемо вас благовремено.

/ СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ „БОЈАН СТУПИЦА“ ТОМИЈУ ЈАНЕЖИЧУ

Награда „Бојан Ступица“ за 2015. годину, коју додељује Удружење драмских уметника Србије биће свечано уручена редитељу Томију Јанежичу у суботу, 4. јуна 2016. у 13 сати, у Удружењу драмских уметника Србије (Београд, Студентски трг 13/ВИ).
Томи Јанежич је награђен за најбољу режију у конкуренцији од 20 премијерно изведених представа у нашим професионалним позориштима у периоду од 1. априла 2013. до 31. марта 2015. године. Награђена представа је Опера за три гроша Бертолда Брехта и Курта Вајла, настала као копродукција Краљевског позоришта Зетски дом и Српског народног позоришта. 
Жири је радио у саставу: редитељ Борис Лијешевић (претходни лауреат и председник Жирија), проф. Бошко Милин, драматург и позоришни критичар и Жељко Хубач, драматург и драмски писац, а одлуку је донео 13. марта 2016. године, већином гласова.
Награда „Бојан Ступица“ се састоји од плакете са ликом Бојана Ступице, рад академског вајара Стевана Боднарова, од уникатне дипломе на пергаменту чији је аутор академски сликар и сценограф Герослав Зарић и од новчаног износа.

Доделу Награде финансијски подржавају Министарство културе и информисања Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда.

/ НАГРАДУ »ЉУБИНКА БОБИЋ« ЗА 2015. ГОДИНУ ДОБИЛА ИСТАКНУТА ГЛУМИЦА ОЛГА ОДАНОВИЋ

Бијенална глумачка награда Удружења драмских уметника Србије, Награда "Љубинка Бобић", за 2015. годину припала је истакнутој драмској уметници Олги Одановић за улогу Мајка - Јање  у представи »Бела кафа« Александра Поповића, у режији Милана Нешковића и у извођењу ансамбла Народног позоришта у Београду.
Награда је установљена 2005. године у знак сећања на знамениту глумицу Љубинку Бобић, а основна мерила су да остварена улога мора бити трагалачка, иновативна и може се оценити као сасвим нова смерница глумачког израза на пољу комедије. Признање састоји се од бронзане плакете са ликом Љубинке Бобић, рад академског вајара Марине Нићифоровић, ориганалне осликане дипломе на пергаменту, рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића и од новчаног износа.
Олга Одановић је пети лауреат овог значајног признања, након Јелисавете Секе Саблић, Аните Манчић, Даниела Сича и Горана Јевтића.
У конкуренцији за награду била су сва глумачка остварења на пољу комедије премијерно изведена у професионалним позориштима Србије у периоду од 1. септембра 2013. до 31. августа 2015. године, а овога пута номиновано је чак 27 глумачких остварења.
Једногласну одлуку Жири је донео 16. маја 2016. године, а радио је у саставу: претходни лауреати Јелисавета Сека Саблић и Горан Јевтић (председник Жирија), глумац Бојан Кривокапић и редитељ Славенко Салетовић.
Доделу Награде финансијски подржава Секретаријат за културу града Београда.
Награда » Љубинка Бобић« биће уручена Олги Одановић на сцени Народног позоришта приликом првог наредног извођењу представе »Бела кафа«.

/ ДОБИТНИК НАГРАДЕ БОЈАН СТУПИЦА ЗА 2015

Најугледнија и најзначајнија награда за позоришну режију – Награда Бојан Ступица  – за 2015. годину припала је словеначком редитељу Томију Јанежичу, тридесетпрвом по реду лауреату овог признања Удружења драмских уметника Србије.

Томи Јанежич награђен је за најбољу режију у конкуренцији од 20 премијерно изведених представа у нашим професионалним позориштима у двогодишњем протеклом периоду - од 1. априла 2013. до 31. марта 2015. године. Награђена представа је Опера за три гроша Бертолда Брехта и Курта Вајла, настала као копродукција Краљевског позоришта „Зетски дом“, Цетиње и Српског народног позоришта, Нови Сад.
Жири који је радио у саставу: редитељ Борис Лијешевић (претходни лауреат и председник Жирија), проф. Бошко Милин, драматург и позоришни критичар и Жељко Хубач, драматург и драмски писац, одлуку је донео 13. марта 2016. године, већином гласова.
Награда Бојан Ступица се састоји од плакете са ликом Бојана Ступице, рад академског вајара Стевана Боднарова, од уникатне дипломе на пергаменту чији је аутор академски сликар и сценограф Герослав Зарић и од новчаног износа.
Доделу Награде финансијски подржавају Министарство културе и информисања Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда.
Време и место уручења Награде биће накнадно објављено.

/ СВЕЧАНО УРУЧЕЊЕ НАГРАДЕ „ДОБРИЧИН ПРСТЕН“ ЈАСНИ ЂУРИЧИЋ

/Награда за животно дело Добричин прстен коју додељује Удружење драмских уметника Србије биће свечано уручена истакнутној драмској уметници Јасни Ђуричић, у суботу, 28. новембра 2015. године у Српском народном позоришту (сцена Пера Добриновић).  

Јасна Ђуричић је добитница Добричиног прстена, награде за животно дело у 2014. години. Она је 29. лауреат овог нашег високог сталешког признања. Жири који је одлуку донео 3. децембра 2014, радио је у саставу: проф. др Предраг Бајчетић, редитељ, глумци Небојша Дугалић, Борис Комненић, Предраг Мики Манојловић (претходни лауреат, председник Жирија) и Радослав Миленковић и театролози проф. др Иван Меденица и мр Ксенија Радуловић.
У конкуренцији за награду било је укупно десет истакнутих глумица и глумаца. Осим добитнице Јасне Ђуричић, номиновани су и Мирко Бабић, Властимир Велисављевић, Милена Дравић, Соња Јауковић, Мирјана Карановић, Миодраг Кривокапић, Драган Николић, Марко Николић и Ђурђија Цветић. Из конкуренције се, због рада у Жирију, повукао Небојша Дугалић који је, такође, био предложен за награду.
Награда се састоји од златне копије прстена Добрице Милутиновића (израда Златаре Мајданпек), од уникатне осликане дипломе (рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића), као и од монографије посвећене лауреату, која је у припреми.
Удружење драмских уметника Србије посебно захваљује спонзору Награде Добричин прстен - Јавном предузећу „Пошта Србије“, а доделу Награде финансијски су подржали и Министарство културе и информисања Републике Србије, Секретаријат за културу градa Београда и Златара Мајданпек.

/ ПРЕМИНУО ВЛАСТИМИР ЂУЗА СТОЈИЉКОВИЋ

Властимир Ђуза Стојиљковић преминуо је у Београду у 85.години. Рођен је 30.6.1929. у Ражњу код Крушевца. Дипломирао је 1952. у првој генерацији београдске Позоришне академије, у класи Мате Милошевића. Током педесетогодишње плодне уметничке каријере, остварио је преко 150 улога у Крушевачком позоришту (фон Блауринг, Генерали или сродство по оружју Б. Пекића, Срећковић, Шума Островског ...), Београдском драмском позоришту (Инспектор ССКД, Инспекторове сплетке Р. Маринковића, Андрија, Буђење вампира Б. Пекића, Лаза, Спортинф лифе Б. Петковића, Фрулица, Вечерас импровизујемо Л. Пирандела, Поткољесин, Женидба Гогоља, Жива, Реквизитер У. Шајтинца, Винсент, Звер на месецу Калиноског ...), Позоришту Атеље 212 (Генадиј Панфилович, Пурпурно острво М. Булгакова, АА, Емигранти С. Мрожека, Моногамов, Чапља В. Аксјонова,Михаел, Вернисаж В. Хавела, Пичам, Просјачка опера Брехта, Доктор Константин, Свети Георгије убива аждаху Д. Ковачевића, Хамилкар Рикоти, Путујуће позориште Рикоти А. Балдучија...), Позоришту Модерна гаража (Капетан Петровић, Легија части и Лазар Радић, Гранд приx Б. Петковића), Звездара театру (Крижовец, У агонији Крлеже, Калафатовић, Мртва тачка А. Поповића ...). Снимио је 13 филмова (Поп Ћира и поп Спира, Пут око света, Дилижанса снова, Љубав и мода, Операција Београд, За сада без доброг наслова), наступао у више од 50 телевизијских драма и серија (Паљење Рајхстага, Кухиња, Мистер Долар, Дипломци, На слово на слово, С ванглом кроз свет, Више од игре, Позориште у кући, Срећни људи...). Добитник је Стеријине награде, Златног ловоровог вијенца на Фестивалу МЕСС у Сарајеву, Статуете Ћуран на Данима комедије у Светозареву, Статуете Златни ћуран за укупан допринос позоришној уметности, Октобарске награде града Београда и других уметничких награда и друштвених признања. Глумачку награду Добричин прстен за животно дело добио је 2001.године. На недавно завршеном 60. Стеријином позорју додељена му је Стеријина награда за животно дело. Носилац је посебног признања за врхунски допринос националној култури у Републици Србији.
Комеморација поводом смрти Властимира Ђузе Стојиљковића биће одржана 22. јуна у 12 сати у Позоришту Атеље 212.

/ ПРОМОЦИЈА АУТОМОНОГРАФИЈА О ПРЕДРАГУ МИКУЈУ МАНОЈЛОВИЋУ 19. ЈУНА У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Књига са насловом „А, ко си ти ?“ и поднасловом аутомонографија Предрага Микија Манојловића биће промовисана у петак, 19. јуна 2015. године у 12 сати на Сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду.
Књига је саставни део глумачке награде за животно дело „Добричин прстен“ коју је Мики Манојловић добио 2012. године као 28. лауреат тог највишег глумачког признања.
Настала је у сарадњи три саиздавача: Удружења драмских уметника Србије, Вукотић медие д. о. о. и ЈП „Службени гласник“, а издавање је делом финансијски омогућило и Министарство културе и информисања Републике Србије.
Књига „А, ко си ти ?“ није класична монографија, чак носи поднаслов „аутомонографија“, јер је у њој објављено више од 60 интервјуа, које је овај истакнути глумац дао различитим медијима различитим поводима у последњих 25 година. Кроз те разговоре Мики прича како је одиграо преко 100 главних и великих улога у позоришту, на филму и телевизији, добрим делом и у иностранству.
Он појашњава многе своје ставове о глуми, позоришту, филму, културним приликама, љубави, пријатељству, о традицији и будућности, о елити, примитивизму ...
Посао око приређивања монографије, сакупљања текстуалног материјала и биографских података о Микију Манојловићу  урадила је мр Јелена Ковачевић, тетролог, а финалну верзију књиге уредио је искусни новинар, уредник и издавач Манојло Мањо Вукотић, директор Вукотић медие, са својим сарадницима. Наши сарадници из ЈП „Службени гласник“ одштампали су ову књигу која броји 350 страна са квалитетним штампарским материјалом у брошираном повезу. 

/ДОДЕЛА НАГРАДЕ „МИЛОШ ЖУТИЋ“ ЗА 2014. НЕБОЈШИ ДУГАЛИЋУ

Награда „Милош Жутић“ за 2014. годину биће свечано додељена лауреату Небојши Дугалићу  8. јуна 2015. године на сцени Театра „Бојан Ступица“ у Југословенском драмском позоришту.
Да подсетимо: истакнути глумац Небојша Дугалић је 20. лауреат НаградеМилош Жутић“, коју УДУС додељује за најбоље глумачко остварење на нашим професионалним сценама, премијерно изведеним у позоришној сезони. Небојша је награђен за улогу Роберта у представи Издаја Харолда Пинтера, у режији Горана Шушљика, у продукцији Југословенског драмског позоришта. У конкуренцији је било чак 33 глумачких остварења изведених на нашим професионалним сценама у периоду од 30. јуна 2013. до 30. јуна 2014. године.
Жири је једногласну одлуку донео 16. марта 2015. године, а радио је у саставу: драматург Јелена Мијовић (председница Жирија), глумци Наташа Тапушковић и Саша Торлаковић (претходни добитник) и редитељи Љиљана Тодоровић и Горчин Стојановић.
Награда се састоји од плакете са ликом Милоша Жутића - рад академског вајара Звонка Новаковића, уникатне дипломе на пергаменту - рад академског сликара и сценографа Герослава Зарића и новчаног износа.
Доделу Награде „Милош Жутић“ помажу Министарство културе и информисања Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда.

/ НЕБОЈША ДУГАЛИЋ НОВИ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „МИЛОШ ЖУТИЋ“ ЗА 2014.

Глумачка годишња награда Удружења драмских уметника Србије – Награда Милош Жутић за 2014. годину – припала истакнутом драмском уметнику, глумцу Небојши Дугалићу, који је тиме постао 20. лауреат тог угледног признања.
Небојша Дугалић награђен је за најбоље глумачко остварење премијерно изведено у нашим професионалним позориштима у периоду од 30. јуна 2013. - 30. јуна 2014. године и то за улогу Роберта у представи Издаја  Харолда Пинтера, у режији Горана Шушљика. Представа је продукција Југословенског драмског позоришта у Београду.
У конкуренцији за Награду било је чак 33 глумачких остварења. Петочлани Жири је једногласну одлуку о новом добитнику Награде донео 16. марта 2015. године, а радио је у саставу: драматург Јелена Мијовић (председница Жирија), глумци Наташа Тапушковић и Саша Торлаковић (претходни лауреат) и редитељи Љиљана Тодоровић и Горчин Стојановић.
Доделу Награде Милош Жутић помажу Министарство културе и информисања Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда.
Свечано уручење Награде Небојши Дугалићу биће уприличено у мају ове године на сцени Југословенског драмског позоришта.

/ ЈАСНА ЂУРИЧИЋ НОВИ ДОБИТНИК НАГРАДЕ “ДОБРИЧИН ПРСТЕН” ЗА 2014. ГОДИНУ

Угледна глумачка бијенална награда Удружење драмских уметника Србије за животно дело – Награда Добричин прстен– одлуком Жирија за 2014.  годину припала истакнутој драмској уметници Јасни Ђуричић, која је тиме постала 29. лауреат овог нашег високог сталешког и еснафског признања.

У конкуренцији за награду било је укупно 10 истакнутих глумица и глумаца: осим добитнице Јасне Ђурићић, номиновани су и Мирко Бабић, Властимир Велисављевић, Милена Дравић, Соња Јауковић, Мирјана Карановић, Миодраг Кривокапић, Драган Николић, Марко Николић и Ђурђија Цветић. Глумац Небојша Дугалић је, такође, предложен за ову нашу награду, али се повукао из конкуренције, јер је учествовао у раду Жирија.

Седмочлани Жири одлуку је донео синоћ, 3. децембра 2014. године, тајним гласањем и то већином гласова, а радио је у саставу: проф. др Предраг Бајчетић, редитељ, глумци Небојша Дугалић, Борис Комненић, Предраг Мики Манојловић – претходни лауреат (председник Жирија) и Радослав Миленковић и театролози проф. др Иван Меденица и мр Ксенија Радуловић.

Подршку додели Награде дали су Министарство културе и информисања Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда.

Обавештење о термину и месту одржавања свечаности уручења златне копије прстена чувеног Добрице Милутиновића (израда Златаре Мајданпек) госпођи Јасни Ђуричић  биће накнадно објављено.

/ ЗАКАЗАНА 17. РЕДОВНА ГОДИШЊА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ДРАМСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ

У складу са члановима 34. и 36. Статута Удружења драмских уметника Србије (УДУС), Председништво УДУС-а је, на својој седници одржаној 5.11.2014. г. заказало

17. РЕДОВНУ ГОДИШЊУ СКУПШТИНУ
УДРУЖЕЊА ДРАМСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ (УДУС)

за  петак, 05. децембар 2014. године, у 11,00 сати,
на сцени Театра Бојан Ступица (Београд, Краља Милана 50)

Предлог Дневног реда Скупштине:

  1. Отварање и избор радних тела Скупштине
  • избор чланова Радног председништва
  • избор записничара и два оверивача записника
  • избор Верификационе комисије
  1. Извештај Надзорног одбора за период од 01.11.2013. до 31.10.2014.године
  2. Разматрање и усвајање Финансијског извештаја за период од 01.11.2013. до 31.10.2014. године
  3. Разматрање и усвајање Извештаја о раду Удружења између две Скупштине (период од 01.11.2013. до 31.10.2014.године)
  4. Разматрање и усвајање Плана рада за 2015. годину 
  5. Разматрање и усвајање Финансијског плана за 2015. годину
  6. Разно

/ ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ЧЛАНОВЕ УДРУЖЕЊА ДРАМСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ

Поводом одржавања 17. редовне годишње Скупштине Удружења драмских уметника Србије, свим члановима је на кућне адресе упућен допис са позивом на Скупштину, предлогом Дневног реда, уз подсећање на бројне проблеме и важне теме о којима би чланови на Скупштини требало да разговарају и донесу одлуке о даљим смерницама у раду Удружења.
Чланови се, овом приликом, позивају и да се, уколико им је потребно, обрате Фонду солидарности драмских уметника за финансијску помоћ за лечење, покриће трошкова рехабилитације и сл.
Чланови се позивају да обавезно доставе Удружењу своје мејл адресе, како би комуникација била бржа и боља.
Текст дописа у целости може се преузети и са ове странице: Важна обавештења за чланове УДУС-а

Од 29. новембра на сајту ће бити објављен сав материјал за рад Скупштине.

/ ИНИЦИЈАТИВА У СЛАВУ ЈОВАНУ ЋИРИЛОВУ

Поштоване колеге,

Наша позоришна породица остала је без Јована Ћирилова.
Удружење драмских уметника Србије упућује предлог свим професионалним позориштима у Србији да на дан његове сахране, пред почетак представа, колеге помену име Јована Ћирилова и заједно са публиком минутом ћутања одају пошту и захвалност његовом животу и делу.

Војислав Брајовић, председник 

udus ПРЕМИНУО ЈОВАН ЋИРИЛОВ

Bora TodorovicИН МЕМОРИАМ: Јован Ћирилов (1931-2014)
Јован Ћирилов, дугогодишњи управник Југословенског драмског позоришта, оснивач и уметнички директор фестивала Битеф, драматруг Атељеа 212, покретач позоришних новина ЛУДУС, ерудита, полиглота, лексикограф, хроничар друштва и театра, модерниста у сталном рату с конвенцијама – једна од највећих личности српске, југословенске и европске културе, преминуо је у Београду 16. новембра у осамдесет и четвртој години живота.
Јован Ћирилов рођен је у Кикинди 30. августа 1931. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду 1955. Члан Југословенског драмског позоришта постао је 1955, најпре као асистент режије, драматург, па уметнички директор, а од 1985. управник ЈДП-а. Био је уметнички директор –селектор Битефа од оснивања 1967, када је постао и драматург Атељеа 212 (до 1985).
Као селектор Битефа пропутовао је многе земље, био изузетан познавалац светског театра и у Београд доводио највеће ансамбле и редитеље (Брук, Бергман, Гротовски, Пина Бауш, Роберт Вилсон, Ронкони, Нурија Есперт, Љубимов, Додин, Ливинг театар), од којих су многи своју светску славу почели стицати у Београду.
Током четрнаест управничких сезона у ЈДП-у, подигао је ову кућу поново на високи светски ниво, негујући домаће драмско стваралаштво и постављајући на репертоар велика светска дела с нагласком на она која су дотад била непозната београдској сцени.
Јован Ћирилов био је позоришни есејист и критичар. Писао је за Студент, Политику (од 1956), Блиц (од 1999), НИН, Лудус, Дело и многе друге часописе и листове. У новинама је покретао своје рубрике (Позориштарије, Реч недеље, Моји савременици, Дневници). Бавио се лексикографским радом и саставио је неколико речника. Објавио је роман „Неко време у Салцбургу” (1980), две збирке поезије („Путовање по граматици” и „Узалудна путовања”) и неколико филмских сценарија. Био је члан Српског ПЕН центра. Ћирилов је превео многа дела драмске књижевности која су потом изведена на сцени. Две сезоне био је и селектор међународног фестивала у Нансију, члан жирија за Велику европску награду за позориште и члан управе Мителфеста у Чивидалеу, Италија. Председавао је националном комисијом за УНЕСЦО (од 2001).
Јован Ћирилов добио је две Стеријине награде, за критику и за животно дело, Октобарску награду града Београда за целокупно стваралаштво, Награду „Јоаким Вујић” за допринос српском позоришту, а Француска га је одликовала орденом Витеза уметности и књижевности.

Странице ЛУДУС-а  деловаће незамисливо нестварно без „Дневника” театарског свезнадарца из којих смо учили о уметности, позоришту и животу - о животу у уметности позоришта. Зато – објављујемо изнова један од његових последњих забележених записа за ЛУДУС – „Дневник снова”…

udusДОДЕЛА НАГРАДE БОЈАН СТУПИЦА ЗА 2013. ГОД.

Најугледна и најзначајнија награда за позоришну режију – Награда Бојан Ступица  – за 2013. годину припала је редитељу Борису Лијешевићу, тридесетом по реду лауреату овог признања Удружења драмских уметника Србије, за режију представе ЧаробњакФедора Шилија, у продукцији Народног позоришта у Сомбору.
Награда ће добитнику бити уручена након извођења на сцени Београдског драмског позоришта, у среду, 19. новембра 2014. године.Борис Лијешевић награђен је за најбољу режију у конкуренцији 14 премијерно изведених представа у нашим професионалним позориштима у двогодишњем периоду - од 1. априла 2011. до 31. марта 2013. године.

У Одлуци Жирија наводи се:

На састанку одржаном 12.јуна 2014. године, поводом доделе 30. по реду Награде „Бојан Ступица“, у нашој земљи најзначајније награде за позоришну режију, која се додељује бијенално, чланови Жирија: глумица Татјана Бошковић, редитељка Ива Милошевић (председница Жирија), глумац Милан Михаиловић, редитељ Драгослав Тодоровић и драмски писац Жељко Хубач, бирајући између 14 кандидата, једногласно су одлучили да Награда припадне редитељу Борису Лијешевићу за режију представе „Чаробњак“ Федора Шилија, у извођењу Народног позориште у Сомбору, чија је премијера одржана 14.02.2013. године.

Образложење

Борис Лијешевић креирао је богат и слојевит поетски свет, фокусирајући се првенствено  на успостављање стилски промишљене, студиозне и нијансиране глумачке игре. Маштовитим коришћењем осталих елемената позоришног језика у оквиру сведеног редитељског концепта, Лијешевић ствара узбудљиво позоришно дело у којем се препознаје његов аутентичан уметнички сензибилитет и велика занатска умешност.

За Жири
Ива Милошевић, председница

Награда Бојан Ступица састоји се од плакете са ликом Бојана Ступице, рад академског вајара Стевана Боднарова, од уникатне дипломе на пергаменту чији је аутор академски сликар и сценограф Герослав Зарић и од новчаног износа.
Доделу Награде финансијски подржава Министарство културе и информисања Републике Србије и Секретаријат за културу града Београда

udus ПРЕМИНУО НИКОЛА СИМИЋ

Bora TodorovicДрамски уметник Никола Симић преминуо је у Београду 9. новембра 2014.
Никола Симић је рођен 18. маја 1934. године у Београду.
Био је члан Југословенског драмског позоришта од 1959. године у коме је играо до јануара 2014. године. На сцени матичног позоришта играо је бројне ликове из комичног и драмског репертоара: Гувернер и Трговац („Кандид или Оптимизам”); Лакеј Иван („Псећи валцер”); Поцо („Чекајући Годоа”); Аркадије Аркадијевич („Пуњене тиквице”); Амори де Шател Таро („Велика ауто трка”); Бопчински („Ревизор”); Вића и Јеротије („Сумњиво лице” из 1969. и 1990); Помет („Дундо Мароје”); Пуковник, Људмила Брандахлистова, Иследник („Весели дани или Тарелкинова смрт”); Гробар („Хамлет”); Витвуд („Такав је свет”); Сава Савић („Протекција”); Мита („Зунзара”); Никола („Рат и мир у кафани Снефл”); Човек који се највише боји („Откриће”); Господин Симић („Скакавци”).
У најдуговечнијој представи у репертоарским позориштима „Буба у уху” Жоржа Фејдоа, Никола Симић је тумачио улоге Виктор-Емануела Шандебиза и Поша. Представа „Буба  у уху” први пут је изведена 7. јуна 1971. године, а на сцени Југословенског драмског позоришта налазила се преко четрдесет година и имала близу две хиљаде реприза. Сваку од њих, са генерацијама глумаца који су дали свој допринос дугом животу и успеху представе,  предводио је Никола Симић у својој двострукој, непоновљивој, животној улози.
Добитник је Стеријине награде и три годишње награде ЈДП-а.
Остварио је бројне запажене улоге  на телевизији и филму.
Добитник је Сребрне арене у Пули и награде за зивотно дело на филму, “Павле Вуисић”.
( www.jdp.rs )

udus ПРЕМИНУЛА МАРИЈА ЦРНОБОРИ

Bora TodorovicМарија Црнобори, једна од наших најзначајнијих глумица, највећа трагеткиња свог доба, преминула је 21. октобра у 96. години у Београду.
Рођена је у Истри 1. октобра 1918. године. Глумачку каријеру започела је у загребачком ХНК и Народном позоришту у Ријеци, у коме је врло брзо постала права звезда сцене.
Године 1947, на позив Бојана Ступице, са редитељем и супругом Марком Фотезом је из Истре је прешла у Београд у који доноси своје глумачке таленте, врхунски професионализам и праву посвећеност раду на изградњи Југословенског драмског позоришта. Своје најважније улоге остварила је на Великој сцени Југословенског драмског позоришта: Софоклову Антигону, Расинову Федру, Шекспирову Леди Магбет (Магбет) и Регану (Краљ Лир), Гетеову Ифигенију (Ифигенија на Тауриди). Играла је у првој представи Југословенског драмског позоришта, Цанкаревом Краљу Бетајнове као Францка; постала је стуб-ослонац репертоара ове Куће: насловне улоге у драмама Љубов Јароваја К. Трењова и Кандида Б. Шоа, Софија Александровна у Чеховљевом Ујка Вањи, Јула у Пери Сегединцу Лазе Костића, Катарина Ивановна у представи Браћа Карамазови Достојевског, код Крлеже Клара у Леди, Јадвига Јасенска у На рубу памети и Лаура Лембахова у У агонији, Клер у Женовим Слушкињама, Јокаста у Христићевим Чистим рукама
Са Марком Фотезом је учествовала и у етаблирању Дубровачких љетних игара (Офелија у Хамлету 1952. и Гертруда 1956, Титанија у Сну летње ноћи, Ида у Дубровачкој трилогији и друге улоге).
Награђивана је и одликована највећим признањима за посебна остварења и животно дело као што су Стеријина награда (1968), Октобарска награда града Београда (1960), Седмојулска награда за животно дело (1974), Повеља Сабора чакавског пјесништва Жмињ (2009), Сретењски орден ИИИ реда (додељује Председник Републике Србије, 2013). Награду за животно дело „Добричин прстен“, коју додељује Удружење драмских уметника Србије, Марија Црнобори добила је 1992.године.

1  2  3  4  5  6