ZA ČLANOVE

/KONKURS ZA DODELU NAGRADE MILOŠ ŽUTIĆ U 2018. GODINI


Udruženje dramskih umetnika Srbije

reprezentativno udruženje u kulturi

raspisuje

K O N K U R S
za dodelu Nagrade „MILOŠ ŽUTIĆ“
u 2018. godini

 

Nagrada se dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na scenama profesionalnih pozorišta Srbije, u predstavama premijerno izvedenim u periodu od 1. jula 2017. do 30. juna 2018. godine.

 Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, velika ili mala, tragalačka i da se može označiti kao putokaz u razvitku glume, kao i da je glumac, stariji ili mlađi, osvedočio svoju posvećenost umetnosti glume i odgovornost prema misiji pozorišta.

Predlagači kandidata mogu biti profesionalna pozorišta, dramski umetnici, pozorišni kritičari, redakcije stručnih i časopisa iz oblasti kulture, kao i umetničke ustanove i udruženja.

Predloge sa pisanim obrazloženjem poslati najkasnije do 20. oktobra 2018.

na adresu: Udruženje dramskih umetnika Srbije,
11158 Beograd, Studentski trg 13/VI
ili mejlom na: udus@udus.org.rs


/NAGRADA “LJUBINKA BOBIĆ” MILOŠU ĐORĐEVIĆU

Bijenalna glumačka nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije, Nagrada “Ljubinka Bobić” za 2017. godinu pripala je dramskom umetniku Milošu Đorđeviću za ulogu Alekse Žunjića u predstavi “Sumnjivo lice” Branislava Nušića u režiji Andraša Urbana (produkcija Narodnog pozorišta u Beogradu) i ulogu Rubeole u predstavi “Udaj se muški” Dunje Petrović u režiji Marije Lipkovski (produkcija: Ispad-Centar za interaktivnu umetnost, Beograd).

U konkurenciji za Nagradu bila su glumačka ostvarenja u oblasti komedije, premijerno izvedena u Srbiji, u periodu od 1. septembra 2015. do 31. avgusta 2017.godine. Petočlani Žiri, u sastavu: Olga Odanović (predsednica Žirija), Rada Đuričin, Dušanka Glid Stojanović, Goran Jevtić i Irfan Mensur, razmatrao je trinaest nominovanih glumačkih ostvarenja, a odluku je doneo većinom glasova.

Nagrada “Ljubinka Bobić” ustanovljena je 2005. godine u znak sećanja na znamenitu glumicu, a Miloš Đorđević je šesti laureat ovog staleškog priznanja, nakon Jelisavete Seke Sablić, Anite Mančić, Daniela Siča, Gorana Jevtića i Olge Odanović.

Priznanje se sastoji od bronzane plakete sa likom Ljubinke Bobić, rad akademskog vajara Marine Nićiforović, unikatne  diplome na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića i od novčanog iznosa. Dodelu Nagrade „Ljubinka Bobić“ pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Datum svečanog uručenja Nagrade “Ljubinka Bobić” glumcu Milošu Đorđeviću biće naknadno utvrđen.

/NAGRADA „MILOŠ ŽUTIĆ“ ZA NEBOJŠU GLOGOVCA

           Žiri Udruženja dramskih umetnika Srbije za Nagradu Miloš Žutić, odlučio je da je najbolje glumačko ostvarenje u pozorišnoj sezoni 2016/2017. uloga Hamleta Nebojše Glogovca u istoimenoj predstavi koju je, po delu Vilijama Šekspira, režirao Aleksandar Popovski u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

            U konkurenciji za Nagradu bila su glumačka ostvarenja premijerno izvedena na teritoriji Srbije u periodu od 30. juna 2016. do 30. juna 2017. godine. Za nagradu je predloženo sedamnaest glumačkih ostvarenja, a petočlani Žiri u sastavu: glumci Nada Šargin (predsednica Žirija), Isidora Minić, Anđelika Simić, Radoslav Milenković i dramaturg Boško Milin, odluku je doneo većinom glasova.     

Nagrada Miloš Žutić ustanovljena je 1994. godine. Sastoji se od plakete sa likom Miloša Žutića, rad akademskog vajara Zvonka Novakovića, od unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i od novčanog iznosa.

Dodelu Nagrade Miloš Žutić pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

/SAOPŠTENJE SEDAM UMETNIČKIH REPREZENTATIVNIH UDRUŽENJA

Povodom grubog kršenja člana 16. Zakona o kulturi i procedure predlaganja kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu od strane Koordinacionog odbora umetničkih udruženja, Aleksandra Čabraja, narodna poslanica i članica Odbora za kulturu i informisanje je 23.4.2018. u Narodnoj skupštini RS održala konferencija za predstavnike medija.
Novinarima su se obratili Tatjana Mandić Rigonat, potpredsednik UDUS-a, Duško Paunković, predsednik Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Gojko Božović, potpredsednik Srpskog PEN centra. Sa press konferencije je izdato sledeće

SAOPŠTENJE SEDAM UMETNIČKIH REPREZENTATIVNIH UDRUŽENJA

Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine RS je 12. aprila 2018. potvrdio Zbirnu listu kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu.
Prema članu 16. Zakona o kulturi, kandidate za Nacionalni savet, među ostalim predlagačima, predlažu reprezentativna udruženja, i to za četiri područja kulture. Kandidata za određeno područje treba da predlože udruženja koja imaju reprezentativnost za to isto područje.
Zakon poverava Koordinacionom odboru umetničkih udruženja (u čiji sastav ne ulaze sva reprezentativna udruženja) da organizuje postupak predlaganja članova za Nacionalni savet za kulturu, ali ne i da ih predlaže.
Rukovodstvo Koordinacionog odbora je, međutim, više puta prekršilo zakon u ovom postupku. Pre svega, iako je bilo dužno da to učini, nije obavestilo sva reprezentativna udruženja o tome da je započet postupak predlaganja kandidata, a u dva slučaja je uzurpiralo pravo na odlučivanje (koje po zakonu nema) i zvaničnim putem, bez znanja ovlašćenih predlagača i bez njihove saglasnosti predložilo Ministarstvu kandidate za Nacionalni savet. Rukovodstvo Koordinacionog odbora je, dakle, obmanulo Ministarstvo kulture i informisanja i uvrstilo na listu kandidate za koje nema zakonskog osnova da se na njoj nalaze. Ti kandidati su Živorad Ajdačić, koga je Koordinacioni odbor neovlašćeno kandidovao za područje književnosti i književnog prevodilaštva i Vladimir Logunov, koga je neovlašćeno kandidovao za oblast Pozorišna umetnost, filmska umetnosti i umetnička igra.
Sedam reprezentativnih udruženja, koja su po zakonu ovlašćeni predlagači kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu, ukazala su Ministarstvu kulture i informisanja i Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine RS na kršenje zakona u postupku predlaganja kandidata za članove NSK. Pošto je Ministarstvo na kraju dostavilo Zbirnu listu Odboru za kulturu iinformisanje RS, a Odbor ju je većinom glasova potvrdio, sedam reprezentativnih udruženja koja zakon ovlašćuje da predlažu kandidate za Nacionalni savet obraćaju se Narodnoj skupštini RS s molbom da stane u odbranu Zakona i da ne dopusti da se izbor članova za Nacionalni savet za kulturu kompromituje nezakonitim postupkom predlaganja. Nacionalni savet za kulturu neće moći da ima kredibilitet za izvršavanje svojih zadataka ukoliko izbor njegovih članova ne bude sproveden uz striktno poštovanje zakona.
Ovih sedam reprezentativnih udruženja traže da Narodna skupština RS Zbirnu listu vrati Ministarstvu kulture i informisanja, da Ministarstvo organizuje ponovni postupak predlaganja u oblastima u kojima su nelegalno predloženi kandidati za članove ovog tela, a ovlašćena udruženja će, nakon legalno sprovedene procedure, u roku od mesec dana, dostaviti imena kandidata za članove Nacionalnoig saveta za kulturu.
Sedam reprezentativnih udruženja, koja su po zakonu ovlašćeni predlagači kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu, naglašavaju da ovo njihovo obraćanje narodnoj skupštini ne sme biti stavljeno u politički kontekst, niti povezano sa bilo kojom političkom idejom ili opcijom. Posredi je isključivo strukovni protest protiv kršenja zakona u proceduri za izbor tela koje kulturna javnost smatra izuzetno važnim za funkcionisanje celokupne kulture u zemlji.

UDRUŽENJE DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE
UDRUŽENJE FILMSKIH UMETNIKA SRBIJE
UDRUŽENJE FILMSKIH GLUMACA SRBIJE
UDRUŽENJE BALETSKIH UMETNIKA SRBIJE
SRPSKI PEN CENTAR
SRPSKO KNJIŽEVNO DRUŠTVO
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIH PREVODILACA SRBIJE
U Beogradu, 23.04.2018. g.

/SAOPŠTENJE UDRUŽENJA U VEZI SA IZBOROM NACIONALNOG SAVETA ZA KULTURU


Za kandidata za člana Nacionalnog saveta za kulturu od strane četiri reprezentativna umetnička udruženja (Udruženja dramskih umetniks Srbije, Udruženja filmskih umetnika Srbije, Udruženja filmskih glumaca Srbije i Udruženja baletskih umetnika Srbije) predložen je 2016. godine glumac Vojislav Brajović. Ova četiri udruženja čine grupaciju koja je jedina, u skladu sa članom 16. Zakona o kulturi, ovlašćena da predlaže kandidata za oblast Pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra. Kandidaturu Vojislava Brajovića, kao jedinog kandidata, ova grupacija potvrdila je i u oktobru 2017, kada je Ministarstvo kulture i informisanja zatražilo od ovlašćenih predlagača da predlože još jednog kandidata za ovu oblast (premda Zakon dozvoljava predlog „jednog, a najviše dva kandidata“).

Dušan Rusalić, predsedavajući Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije je pre nekoliko dana, bez znanja i saglasnosti ova četiri udruženja, pridodao još jednog kandidata za ovu oblast - Vladimira Logunova, predsednika Udruženja baletskih umetnika Srbije, a da ni Predsedništvo ovog udruženja sa time nije bilo upoznato. Ministarstvo kulture i informisanja, koje je trebalo da uvidi nezakonitost tog predloga nije reagovalo, već je takav predlog samo prosledilo Odboru za kulturu u Narodnoj skupštini.

Zbog svega navedenog, pomenuta udruženja su Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine, Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture i informisanja uputili obrazloženi zahtev za odbacivanje nezakonite kandidature V. Logunova.

Članovi Odbora za kulturu obavešteni su i od strane Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra da je do kršenja zakonske procedure došlo i u postupku predlaganja kandidata  za oblast Književno stvaralaštvo i književno prevodilaštvo, te je kandidatom za ovu oblast od strane Koordinacionog odbora proglašen Živorad Ajdačić (iako nema podršku ni jednog reprezentativnog udruženja iz oblasti književnog prevodilaštva). Predlog pomenutih udruženja je Duško Paunković.

Kako su na jučerašnjoj sednici članovi Odbora za kulturu, ipak, većinom glasova usvojili objedinjenu  listu kandidata, karakterišući, pritom, spornu proceduru predlaganja kandidata kao sukob među udruženjima, koji ometa demokratičnost izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu, tim povodom je danas u Udruženju dramskih umetnika održana konferencija za medije, na kojoj su novinari upoznati sa genezom događanja i stavovima umetničkih udruženja. Tom prilikom izdato je Saopštenje Udruženja dramskih umetnika Srbije, kojim je javnost obaveštena da je Vojislav Brajović doneo odluku da se povuče iz kandidature. Prenosimo integralni tekst Saopštenja:

Gospodin Vojislav Brajović, prvak našeg glumišta, sa osećanjem časti i ponosa prihvatio je od sva četiri udruženja iz oblasti Pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra (Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije i Udruženje baletskih umetnika Srbije) kandidaturu za člana Nacionalnog saveta za kulturu. Ova kandidatura je dva puta zvanično potvrđena, oktobra 2016. i oktobra 2017. godine.

U situaciji kada se očigledno, iz prepoznatljivih razloga, krši zakon i grubo narušava procedura kako predlaganja, tako i izbora članova Nacionalnog saveta za kulturu, Vojislav Brajović je doneo odluku da se povuče iz kandidature.

Gospodin Brajović zahvaljuje na ukazanom poverenju kolegama iz grupacije umetničkih udruženja koji su ga predložili za članstvo u Nacionalnom savetu za kulturu.

Vojislav Brajović kao predsednik ovog Udruženja ostaje posvećen radu na pripremama za obeležavanje 100 godina rada Udruženja, dodeli značajnih strukovnih nagrada „Dobričin prsten“ za životno delo, „Bojan Stupica“, „Miloš Žutić“ i „Ljubinka Bobić“, na rešavanju brojnih problema u vezi sa poverenim poslovima regulisanja statusa samostalnih umetnika i očuvanja profesije u celini, kao i stvaranju uslova za početak rada u novim prostorijama u Nušićevoj 25, koje će omogućiti nesmetan rad našim sadašnjim članovima i generacijama koje dolaze. Udruženje dramskih umetnika Srbije sa Predsedništvom i Stručnom službom nastavlja i sve druge aktivnosti u cilju očuvanja i unapređenja dramskog stvaralaštva u Srbiji.


/Dobričin prsten u 2018. posthumno Nebojši Glogovcu

 

Predsedništvo Udruženja dramskih umetnika Srbije, reprezentativnog udruženja u kulturi, u sastavu: Tatjana Mandić Rigonat, potpredsednik, Jelena Kajgo, Vesna Stanković, Aneta Tomašević, Sunčica Milosavljević, Saša Torlaković, Goran Jevitić, Nebojša Ilić i Vojislav Brajović, predsednik, na sednici održanoj 14.3.2018. godine, jednoglasno je odlučio da glumačku Nagradu Dobričin prsten za životno delo u ovoj godini posthumno dodeli NEBOJŠI GLOGOVCU, prvaku Jugoslovenskog dramskog pozorišta i našeg glumišta.

 

 

/Poruka za Svetski dan pozorišta 2018

Sajmon Mekbarni, Ujedinjeno Kraljevstvo
Glumac, pisac, reditelj i sаosnivač pozorišta „Théâtre de Complicité“

Na manje od kilometar od Kirenajske obale u severnoj Libiji nalazi se ogromno kameno sklonište. 80 metara široko i 20 metara visoko. Na lokalnom dijalektu zove se Hauh Fteah.
Testom utvrđivanja starosti pomoću ugljenika iz 1951, ovde je utvrđeno postojanje neprekidnog ljudskog prisustva pre najmanje 100.000 godina. Među iskopanim artefaktima bila je i frula od kosti, koja datira negde između 40.000 i 70.000 godina pre nove ere. Kada sam kao dečak čuo za to, upitao sam oca – „Imali su muziku?“ Nasmejao se. „Kao i sve druge ljudske zajednice.“ On je bio preistoričar rođen u Americi, prvi koji je učestvovao u iskopavanja u Huah Fteahu. 
Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam evropski predstavnik na ovogodišnjem Svetskom danu pozorišta. Moj prethodnik, veliki Artur Miler, 1963. godine rekao je da se nad svetom opasno nadvija pretnja nuklearnog rata: „U vremenima kada su ruke diplomatije i politike tako kratke i nejake, delikatan ali nekada dalekosežan domet umetnosti mora da ponese teret toga da na okupu održi ljudsko društvo.“ Značenje reči drama potiče od grčkog „dran“ što znači „raditi, činiti“... reč teatar potiče iz grčkog, „Theatron“, što doslovno znači „mesto viđenja“. Ne samo mesto gde gledamo nego gde vidimo, shvatamo, razumemo. Pre 2.400 godina Poliklet Mlađi projektovao je veliko pozorište u
Epidaurusu. Sa auditorijumom koji prima 14.000 gledalaca, zapanjujuća je čudesna akustika u otvorenom prostoru. Šibica upaljena na sredini pozornice može se čuti u celom auditorijumu sa 14.000 mesta. Kao što je bilo uobičajeno u grčkim pozorištima, iza glumaca se video i pejzaž. Tako se, istovremeno, spajalo ne samo više prostora, prostor zajednice, pozorišta i prirodnog sveta, nego su se spajala i sva vremena. Kako su predstave prizivale u sadašnjost mitove iz prošlosti, mogli ste se, iznad pozornice, zagledati u ono što će postati vaša konačna budućnost. Priroda.
Jedno od najupečatljivijih otkrića rekonstrukcije Šekspirovog Glob teatra u Londonu takođe ima veze sa onim što vidimo. Ovo otkriće ima veze sa svetlom. I pozornica i auditorijum jednako su osvetljeni. Izvođači i publika mogu da vide jedni druge. Uvek. Gde god pogledaš,
vidiš ljude. A jedna od posledica je i to što nas ovo podseća da veliki monolozi, recimo Hamleta ili Magbeta, nisu tek intimna promišljanja, nego javna razmatranja. Živimo u vremenima kada je teško jasno videti. Okruženi smo sa više fikcije nego u bilo kom drugom trenutku istorije ili praistorije. Svaka „činjenica“ može se osporiti, svaka anegdota polaže pravo na našu pažnju kao „istina“. Naročito nas jedna fikcija neprekidno okružuje. Ona koja teži da nas odvoji. Od istine. I jedno od drugog. Da smo odvojeni. Narodi od naroda. Žene od muškaraca. Ljudi od prirode. Ali jednako kao što živimo u vremenima podela i fragmentacije, živimo i u vremenima ogromnog pokreta. Više nego u bilo kom trenutku u istoriji, ljudi su u pokretu; često bežeći; hodajući, plivajući po potrebi, migrirajući; po celom svetu. A to je tek početak. Odgovor je, kao što znamo, da se zatvore granice. Podignu zidovi. Da se isključi. Izoluje. Živimo u svetskom poretku koji je tiranski, gde je ravnodušnost valuta, a krijumčarska roba nada. Deo te tiranije je i u kontroli ne samo prostora nego i vremena. Vreme u kojem živimo zazire od sadašnjosti. Koncentriše se na nedavnu prošlost i blisku budućnost. Nemam to. Kupiću ovo. Sada, kad sam to kupio, treba mi sledeća... stvar. Daleka prošlost se briše. Budućnost nema značaja. Mnogo je onih koji kažu da pozorište neće ili ne može to da promeni. Ali pozorište neće otići. Zato što je pozorište mesto, rekao bih, utočište, gde se ljudi okupljaju i odmah formiraju zajednice. Kao što smo oduvek činili. Sva pozorišta su iste veličine kao prve ljudske zajednice od 50 do 14.000 duša. Od nomadske špilje do trećine stare Atine.
Upravo zbog toga što pozorište postoji samo u sadašnjosti, ono čini izazov ovom pogubnom viđenju vremena. Pozorište se uvek bavi sadašnjim trenutkom. Njegovo značenje gradi se u zajedničkom činu između izvođača i publike. Ne samo ovde nego i sada. Bez čina
izvođača, publika ne bi mogla da veruje. Bez verovanja publike, predstava ne bi bila celovita. Smejemo se u istom momentu. Ganuti smo. Zadržavamo dah ili iznenađeni ostajemo bez reči. I u tom trenutku, kroz dramu, otkrivamo najdublju istinu: ono što smo smatrali najintimnijom granicom između nas, granica naše lične svesti, takođe je bez granica. Ona je nešto što delimo sa drugima. I ne mogu da nas spreče... svake večeri. Svake večeri će se ponovo okupiti glumci i publika. I ponovo će se odigrati ista drama. Po rečima pisca Džona Bergera, „Duboko u prirodi pozorišta je osećaj ritualnog povratka“, a upravo zbog toga je ono oduvek umetnička forma bezdomnika, što mi zapravo jesmo zbog tog rastakanja našeg sveta. Gde god ima izvođača i publike, igraće se priče koje se ne mogu ispričati nigde drugde, bilo da govorimo o operskim i pozorišnim kućama naših velikih gradova, ili kampovima u koje su se sklonili migranti i izbeglice u severnoj Libiji i širom sveta. Uvek ćemo biti povezani, kao zajednica, u ovom ponovnom odigravanju. A da smo u Epidaurusu, mogli bismo da podignemo pogled i vidimo kako nam je to zajedničko sa širim krajolikom. Da smo uvek deo prirode i ne možemo od nje pobeći, kao što ne
možemo pobeći ni sa ove planete. Da smo u Glob teatru, videli bismo kako se naizgled intimna pitanja postavljaju svima nama. A da držimo u rukama kirenajsku frulu staru 40.000 godina, razumeli bismo da su prošlost i sadašnjost nerazdvojne – lanac ljudske zajednice nikad ne mogu raskinuti tirani i demagozi.

Sa engleskog prevela Lidija Kapičić

 

/ URUČENJE NAGRADE „DOOBRIČIN PRSTEN “MILENI DRAVIĆ I PREDSTAVLJANJE MONOGRAFIJE

Ugledna glumačka nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za životno delo u 2016. godini – Nagrada Dobričin prsten – dodeljuje se laureatu MILENI DRAVIĆ na svečanosti koju priređujemo u petak, 15. decembra 2017. godine, na sceni Zvezdara teatra u Beogradu, s početkom u 13 sati.

Milena Dravić je 30. dobitnik ovog visokog staleškog priznanja. U programu svečanosti dodele učestvuju: Dušan Kovačević, Dejan Mijač, Jagoš Marković, Jelisaveta Seka Sablić, Rade Šerbedžija, Radoslav Zelenović, Branka Petrić, Stefan Arsenijević, Jelena Đokić, Zdravko Šotra, Jasna Đuričić, Vasil Hadžimanov ...

Nagrada se, inače, sastoji od zlatnog izgraviranog prstena (izrada Zlatare Jokić), unikatne diplome na pergamentu autora Geroslava Zarića, kao i od izdavanja monografije o dobitnici.

Istovremeno predstavljamo i 22. knjigu iz naše edicije posvećene dobitnicima Dobričinog prstena - monografiju o umetničkom opusu Milene Dravić, autora Tatjane Nježić.

Monografija Milena Dravić, obuhvata 250 strana, koje sadrže više celina. U prvoj, Dragulj u sva tri medija, o njenom pozorišnom, filmskom i televizijskom opusu pišu Dušan Kovačević, Aleksandar Milosavljević, Ranko Munitić (iz knjige Gluma kao sudbina i saznanje), Radoslav Zelenović, Branka Otašević i Zorica Pašić.

Deo Milena Dravić – gradovi, ljudi, trenuci, sadrži njena sećanja, priče, utiske, stavove, doživljaje...

Sledi Milioni su je voleli, deo u kome o umetnosti Milene Dravić, posebno iz fokusa datih sredina govore Haris Pašović (Naša bosanska cura), Varja Močnik iz Kinoteke Slovenije (Kad stigne lavica – Milena Dravić u slovenačkom filmu) i Danijel Rafaelić, čelnik HAVC-a (Kao cvijet u tamnom polju).

Deo Stihovi za Milenu sadrži njoj posvećene pesme Arsena Dedića, Dušana Makavejeva i Ljubiše Bačića.

Poslednji deo Šta je to u njoj ... obuhvata tekstove Dejana Mijača, Paola Mađelija, Jagoša Markovića, Branke Krilović, Gorana Paskaljevića, Puriše Đorđevića, Renate Ulmanski, Borke Pavićević, Zdravka Šotre, Radeta Šerbedžije, Želimira Žilnika, Mire Furlan, Ivana Medenice, Jelene Đokić, Jelisavete Seke Sablić, Milana Karadžića, Branke Petrić, Milana Vlajčića.

Knjiga je bogato ilustrovana sa oko 100 fotografija i sadrži popis filmskih, televizijskih, pozorišnih uloga, nagrada i priznanja Milene Dravić.

 

/ URUČENJE NAGRADE „MILOŠ ŽUTIĆ“ NADI ŠARGIN

Nagrada „Miloš Žutić“ za 2016. godinu, koja je Odlukom Žirija Udruženja dramskih umetnika Srbije pripala istaknutoj dramskoj umetnici Nadi Šargin, biće dobitnici svečano uručena 23. oktobra 2017.godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, nakon izvođenja predstave „Marija Stjuart“.
Nada Šargin je nagrađena za ulogu Elizabete u predstavi „Marija Stjuart“ Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića i u produkciji beogradskog Narodnog pozorišta. Nagrada je dodeljena za najbolje glumačko ostvarenje premijerno izvedeno u periodu od 30. juna 2015. do 30. juna 2016. godine. Žiri je Odluku doneo jednoglasno 20. juna ove godine, a radio je u sastavu: Branka Petrić (predsednica Žirija), Dara Džokić, Ferid Karajica, Goran Jevtić i Ivan Medenica.
Nagrada „Miloš Žutić“ (ustanovljena 1994.godine) sastoji se od plakete sa likom Miloša Žutića, rad akademskog vajara Zvonka Novakovića, od unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i od novčanog iznosa.
Dodelu Nagrade „Miloš Žutić“ pomogli su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

/NAGRADA MILOŠ ŽUTIĆ ZA 2016. GODINU – PRIPALA JE ISTAKNUTOJ DRAMSKOJ UMETNICI, GLUMICI NADI ŠARGIN

Glumačka nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije – Nagrada Miloš Žutić za 2016. godinu – pripala je istaknutoj dramskoj umetnici, glumici Nadi Šargin, nagrađenoj za ulogu Elizabete u predstavi „Marija Stjuart“ Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića i u produkciji Narodnog pozorišta, Beograd.
Nagrada je Nadi Šargin dodeljena za najbolje glumačko ostvarenje premijerno izvedeno na teritoriji Srbije, u periodu od 30. juna 2015. do 30. juna 2016. godine. U konkurenciji za Nagradu bilo je 22 glumačka ostvarenja, a petočlani Žiri u sastavu: Goran Jevtić, Ferid Karajica, Ivan Medenica, Branka Petrić (predsednica Žirija) i Dara Džokić, odluku je doneo jednoglasno.
Nagrada Miloš Žutić ustanovljena je 1994.godine, a Nada Šargin je 22. laureat ovog uglednog esnafskog priznanja. Nagrada se sastoji od plakete sa likom Miloša Žutića, rad akademskog vajara Zvonka Novakovića, od unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i od novčanog iznosa.

Dodelu Nagrade Miloš Žutić pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Datum svečanog uručenja Nagrade Miloš Žutić glumici Nadi Šargin biće naknadno određen.

/ KONKURS ZA DODELU NAGRADE MILOŠ ŽUTIĆ U 2016. GODINI

Udruženje dramskih umetnika Srbije

raspisuje
K O N K U R S
za dodelu Nagrade MILOŠ ŽUTIĆ
u 2016. godini


Nagrada se dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na scenama profesionalnih pozorišta Srbije, u predstavama premijerno izvedenim u periodu od 30. juna 2015. do 30. juna 2016. godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, velika ili mala, tragalačka i da se može označiti kao putokaz u razvitku glume, kao i da je glumac, stariji ili mlađi, osvedočio svoju posvećenost umetnosti glume i odgovornost prema misiji pozorišta.

Predlagači kandidata mogu biti profesionalna pozorišta, dramski umetnici, pozorišni kritičari, redakcije stručnih i časopisa iz oblasti kulture, kao i umetničke ustanove i udruženja.

Predloge sa pisanim obrazloženjem poslati na adresu:
Udruženje dramskih umetnika Srbije, 11158 Beograd, Studentski trg 13/VI
ili na adresu: udus@udus.org.rs,
najkasnije do 20. oktobra 2016. godine.

/ IMENOVANJE NOVOG UREDNIŠTVA I NAJAVA NOVOG BROJA LUDUS-A

Udruženje dramskih umetnika Srbije objaviće početkom naredne pozorišne sezone novi broj pozorišnih novina Ludus.
Poslednjih godina naš list se, nažalost, zbog nedostatka finansijskih sredstava, retko pojavljivao u svom decenijama prepoznatljivom štampanom izdanju. Udruženje dramskih umetnika Srbije nastojaće da, i pored oskudnih sredstava kojima raspolaže, uspostavi kontinuitet daljeg izlaska lista.
Uređivanje Ludusa u narednom periodu Predsedništvo UDUS-a poverilo je novinarki Tatjani Nježić, koja je taj posao sa uspehom već obavljala i za koju veruje da će svojim konceptom opravdati očekivanja Ludusove čitalačke publike.
Septembarski Ludus, koji će biti posvećen jubilarnom, 50. BITEF-u prirediće urednica Tatjana Nježić i članovi Redakcije: Borka Golubović Trebješanin, Aleksandra Jakšić, Jelena Kajgo, Jelena Kovačević, Ivan Medenica, Aleksandar Milosavljević, Olivera Milošević i Vukica Strugar.
Ludus će domaćoj javnosti i gostima BITEF-a biti predstavljen tokom održavanja festivala.

/ NAGRADA “MILOŠ ŽUTIĆ” ZA 2015. PRIPALA JELENI ĐOKIĆ

Godišnja glumačka nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije – Nagrada Miloš Žutić - za 2015. godinu pripala je istaknutoj dramskoj umetnici, glumici Jeleni Đokić, koja je time postala 21. laureat tog našeg uglednog priznanja.
Jelena Đokić nagrađena je za najbolje glumačko ostvarenje premijerno izvedeno u našim profesionalnim pozorištima u periodu od 30. juna 2014. - 30. juna 2015. godine i to za ulogu Karoline u predstavi Kazimir i Karolina  Edena fon Horvata, u režiji Snežane Trišić. Predstava je produkcija Pozorišta Atelje 212, Beograd. Napominjemo da je Jelena Đokić pre petnaest godina (2000) već jednom nagrađena ovom nagradom i to za ulogu Katarine Šparović u predstavi Bokeški d-mol.
U konkurenciji za Nagradu za 2015. bilo je 22 glumačka ostvarenja. Petočlani Žiri je odluku o novom dobitniku Nagrade doneo 28. maja 2016. godine to većinom glasova, a radio je u sastavu: glumci Nebojša Dugalić (prethodni laureat - predsednik Žirija), Branko Cvejić, Radoslav Milenković i Isidora Minić i teatrolog i pozorišni kritičar dr Ana Tasić.
Nagrada Miloš Žutić se sastoji od plakete sa likom Miloša Žutića, rad akademskog vajara Zvonka Novakovića, od unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i od novčanog iznosa.
Dodelu Nagrade pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.
O svečanom uručenju Nagrade Jeleni Đokić obavestićemo vas blagovremeno.

/ SVEČANO URUČENJE NAGRADE „BOJAN STUPICA“ TOMIJU JANEŽIČU

Nagrada „Bojan Stupica“ za 2015. godinu, koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije biće svečano uručena reditelju Tomiju Janežiču u subotu, 4. juna 2016. u 13 sati, u Udruženju dramskih umetnika Srbije (Beograd, Studentski trg 13/VI).
Tomi Janežič je nagrađen za najbolju režiju u konkurenciji od 20 premijerno izvedenih predstava u našim profesionalnim pozorištima u periodu od 1. aprila 2013. do 31. marta 2015. godine. Nagrađena predstava je Opera za tri groša Bertolda Brehta i Kurta Vajla, nastala kao koprodukcija Kraljevskog pozorišta Zetski dom i Srpskog narodnog pozorišta. 
Žiri je radio u sastavu: reditelj Boris Liješević (prethodni laureat i predsednik Žirija), prof. Boško Milin, dramaturg i pozorišni kritičar i Željko Hubač, dramaturg i dramski pisac, a odluku je doneo 13. marta 2016. godine, većinom glasova.
Nagrada „Bojan Stupica“ se sastoji od plakete sa likom Bojana Stupice, rad akademskog vajara Stevana Bodnarova, od unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i od novčanog iznosa.

Dodelu Nagrade finansijski podržavaju Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

/ NAGRADU »LJUBINKA BOBIĆ« ZA 2015. GODINU DOBILA ISTAKNUTA GLUMICA OLGA ODANOVIĆ

Bijenalna glumačka nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije, Nagrada "Ljubinka Bobić", za 2015. godinu pripala je istaknutoj dramskoj umetnici Olgi Odanović za ulogu Majka - Janje  u predstavi »Bela kafa« Aleksandra Popovića, u režiji Milana Neškovića i u izvođenju ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu.
Nagrada je ustanovljena 2005. godine u znak sećanja na znamenitu glumicu Ljubinku Bobić, a osnovna merila su da ostvarena uloga mora biti tragalačka, inovativna i može se oceniti kao sasvim nova smernica glumačkog izraza na polju komedije. Priznanje sastoji se od bronzane plakete sa likom Ljubinke Bobić, rad akademskog vajara Marine Nićiforović, origanalne oslikane diplome na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića i od novčanog iznosa.
Olga Odanović je peti laureat ovog značajnog priznanja, nakon Jelisavete Seke Sablić, Anite Mančić, Daniela Siča i Gorana Jevtića.
U konkurenciji za nagradu bila su sva glumačka ostvarenja na polju komedije premijerno izvedena u profesionalnim pozorištima Srbije u periodu od 1. septembra 2013. do 31. avgusta 2015. godine, a ovoga puta nominovano je čak 27 glumačkih ostvarenja.
Jednoglasnu odluku Žiri je doneo 16. maja 2016. godine, a radio je u sastavu: prethodni laureati Jelisaveta Seka Sablić i Goran Jevtić (predsednik Žirija), glumac Bojan Krivokapić i reditelj Slavenko Saletović.
Dodelu Nagrade finansijski podržava Sekretarijat za kulturu grada Beograda.
Nagrada » Ljubinka Bobić« biće uručena Olgi Odanović na sceni Narodnog pozorišta prilikom prvog narednog izvođenju predstave »Bela kafa«.

/ DOBITNIK NAGRADE BOJAN STUPICA ZA 2015

Najuglednija i najznačajnija nagrada za pozorišnu režiju – Nagrada Bojan Stupica  – za 2015. godinu pripala je slovenačkom reditelju Tomiju Janežiču, tridesetprvom po redu laureatu ovog priznanja Udruženja dramskih umetnika Srbije.
Tomi Janežič nagrađen je za najbolju režiju u konkurenciji od 20 premijerno izvedenih predstava u našim profesionalnim pozorištima u dvogodišnjem proteklom periodu - od 1. aprila 2013. do 31. marta 2015. godine. Nagrađena predstava je Opera za tri groša Bertolda Brehta i Kurta Vajla, nastala kao koprodukcija Kraljevskog pozorišta „Zetski dom“, Cetinje i Srpskog narodnog pozorišta, Novi Sad.
Žiri koji je radio u sastavu: reditelj Boris Liješević (prethodni laureat i predsednik Žirija), prof. Boško Milin, dramaturg i pozorišni kritičar i Željko Hubač, dramaturg i dramski pisac, odluku je doneo 13. marta 2016. godine, većinom glasova.
Nagrada Bojan Stupica se sastoji od plakete sa likom Bojana Stupice, rad akademskog vajara Stevana Bodnarova, od unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i od novčanog iznosa.
Dodelu Nagrade finansijski podržavaju Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.
Vreme i mesto uručenja Nagrade biće naknadno objavljeno.

/ SVEČANO URUČENJE NAGRADE „DOBRIČIN PRSTEN“ JASNI ĐURIČIĆ

/Nagrada za životno delo Dobričin prsten koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije biće svečano uručena istaknutnoj dramskoj umetnici Jasni Đuričić, u subotu, 28. novembra 2015. godine u Srpskom narodnom pozorištu (scena Pera Dobrinović).   Jasna Đuričić je dobitnica Dobričinog prstena, nagrade za životno delo u 2014. godini. Ona je 29. laureat ovog našeg visokog staleškog priznanja. Žiri koji je odluku doneo 3. decembra 2014, radio je u sastavu: prof. dr Predrag Bajčetić, reditelj, glumci Nebojša Dugalić, Boris Komnenić, Predrag Miki Manojlović (prethodni laureat, predsednik Žirija) i Radoslav Milenković i teatrolozi prof. dr Ivan Medenica i mr Ksenija Radulović.
U konkurenciji za nagradu bilo je ukupno deset istaknutih glumica i glumaca. Osim dobitnice Jasne Đuričić, nominovani su i Mirko Babić, Vlastimir Velisavljević, Milena Dravić, Sonja Jauković, Mirjana Karanović, Miodrag Krivokapić, Dragan Nikolić, Marko Nikolić i Đurđija Cvetić. Iz konkurencije se, zbog rada u Žiriju, povukao Nebojša Dugalić koji je, takođe, bio predložen za nagradu.
Nagrada se sastoji od zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića (izrada Zlatare Majdanpek), od unikatne oslikane diplome (rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića), kao i od monografije posvećene laureatu, koja je u pripremi.
Udruženje dramskih umetnika Srbije posebno zahvaljuje sponzoru Nagrade Dobričin prsten - Javnom preduzeću „Pošta Srbije“, a dodelu Nagrade finansijski su podržali i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i Zlatara Majdanpek.

/ PREMINUO VLASTIMIR ĐUZA STOJILJKOVIĆ

Vlastimir Đuza Stojiljković preminuo je u Beogradu u 85.godini. Rođen je 30.6.1929. u Ražnju kod Kruševca. Diplomirao je 1952. u prvoj generaciji beogradske Pozorišne akademije, u klasi Mate Miloševića. Tokom pedesetogodišnje plodne umetničke karijere, ostvario je preko 150 uloga u Kruševačkom pozorištu (fon Blauring, Generali ili srodstvo po oružju B. Pekića, Srećković, Šuma Ostrovskog ...), Beogradskom dramskom pozorištu (Inspektor SSKD, Inspektorove spletke R. Marinkovića, Andrija, Buđenje vampira B. Pekića, Laza, Sportinf life B. Petkovića, Frulica, Večeras improvizujemo L. Pirandela, Potkoljesin, Ženidba Gogolja, Živa, Rekviziter U. Šajtinca, Vinsent, Zver na mesecu Kalinoskog ...), Pozorištu Atelje 212 (Genadij Panfilovič, Purpurno ostrvo M. Bulgakova, AA, Emigranti S. Mrožeka, Monogamov, Čaplja V. Aksjonova,Mihael, Vernisaž V. Havela, Pičam, Prosjačka opera Brehta, Doktor Konstantin, Sveti Georgije ubiva aždahu D. Kovačevića, Hamilkar Rikoti, Putujuće pozorište Rikoti A. Baldučija...), Pozorištu Moderna garaža (Kapetan Petrović, Legija časti i Lazar Radić, Grand prix B. Petkovića), Zvezdara teatru (Križovec, U agoniji Krleže, Kalafatović, Mrtva tačka A. Popovića ...). Snimio je 13 filmova (Pop Ćira i pop Spira, Put oko sveta, Diližansa snova, Ljubav i moda, Operacija Beograd, Za sada bez dobrog naslova), nastupao u više od 50 televizijskih drama i serija (Paljenje Rajhstaga, Kuhinja, Mister Dolar, Diplomci, Na slovo na slovo, S vanglom kroz svet, Više od igre, Pozorište u kući, Srećni ljudi...). Dobitnik je Sterijine nagrade, Zlatnog lovorovog vijenca na Festivalu MESS u Sarajevu, Statuete Ćuran na Danima komedije u Svetozarevu, Statuete Zlatni ćuran za ukupan doprinos pozorišnoj umetnosti, Oktobarske nagrade grada Beograda i drugih umetničkih nagrada i društvenih priznanja. Glumačku nagradu Dobričin prsten za životno delo dobio je 2001.godine. Na nedavno završenom 60. Sterijinom pozorju dodeljena mu je Sterijina nagrada za životno delo. Nosilac je posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji.
Komemoracija povodom smrti Vlastimira Đuze Stojiljkovića biće održana 22. juna u 12 sati u Pozorištu Atelje 212.

/ PROMOCIJA AUTOMONOGRAFIJA O PREDRAGU MIKUJU MANOJLOVIĆU 19. JUNA U NARODNOM POZORIŠTU

Knjiga sa naslovom „A, ko si ti ?“ i podnaslovom automonografija Predraga Mikija Manojlovića biće promovisana u petak, 19. juna 2015. godine u 12 sati na Sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu.
Knjiga je sastavni deo glumačke nagrade za životno delo „Dobričin prsten“ koju je Miki Manojlović dobio 2012. godine kao 28. laureat tog najvišeg glumačkog priznanja.
Nastala je u saradnji tri saizdavača: Udruženja dramskih umetnika Srbije, Vukotić medie d. o. o. i JP „Službeni glasnik“, a izdavanje je delom finansijski omogućilo i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.
Knjiga „A, ko si ti ?“ nije klasična monografija, čak nosi podnaslov „automonografija“, jer je u njoj objavljeno više od 60 intervjua, koje je ovaj istaknuti glumac dao različitim medijima različitim povodima u poslednjih 25 godina. Kroz te razgovore Miki priča kako je odigrao preko 100 glavnih i velikih uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, dobrim delom i u inostranstvu.
On pojašnjava mnoge svoje stavove o glumi, pozorištu, filmu, kulturnim prilikama, ljubavi, prijateljstvu, o tradiciji i budućnosti, o eliti, primitivizmu ...
Posao oko priređivanja monografije, sakupljanja tekstualnog materijala i biografskih podataka o Mikiju Manojloviću  uradila je mr Jelena Kovačević, tetrolog, a finalnu verziju knjige uredio je iskusni novinar, urednik i izdavač Manojlo Manjo Vukotić, direktor Vukotić medie, sa svojim saradnicima. Naši saradnici iz JP „Službeni glasnik“ odštampali su ovu knjigu koja broji 350 strana sa kvalitetnim štamparskim materijalom u broširanom povezu.

/DODELA NAGRADE „MILOŠ ŽUTIĆ“ ZA 2014. NEBOJŠI DUGALIĆU

Nagrada „Miloš Žutić“ za 2014. godinu biće svečano dodeljena laureatu Nebojši Dugaliću  8. juna 2015. godine na sceni Teatra „Bojan Stupica“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
Da podsetimo: istaknuti glumac Nebojša Dugalić je 20. laureat NagradeMiloš Žutić“, koju UDUS dodeljuje za najbolje glumačko ostvarenje na našim profesionalnim scenama, premijerno izvedenim u pozorišnoj sezoni. Nebojša je nagrađen za ulogu Roberta u predstavi Izdaja Harolda Pintera, u režiji Gorana Šušljika, u produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta. U konkurenciji je bilo čak 33 glumačkih ostvarenja izvedenih na našim profesionalnim scenama u periodu od 30. juna 2013. do 30. juna 2014. godine.
Žiri je jednoglasnu odluku doneo 16. marta 2015. godine, a radio je u sastavu: dramaturg Jelena Mijović (predsednica Žirija), glumci Nataša Tapušković i Saša Torlaković (prethodni dobitnik) i reditelji Ljiljana Todorović i Gorčin Stojanović.
Nagrada se sastoji od plakete sa likom Miloša Žutića - rad akademskog vajara Zvonka Novakovića, unikatne diplome na pergamentu - rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića i novčanog iznosa.
Dodelu Nagrade „Miloš Žutić“ pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

/ NEBOJŠA DUGALIĆ NOVI DOBITNIK NAGRADE „MILOŠ ŽUTIĆ“ ZA 2014.

Glumačka godišnja nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije – Nagrada Miloš Žutić za 2014. godinu – pripala istaknutom dramskom umetniku, glumcu Nebojši Dugaliću, koji je time postao 20. laureat tog uglednog priznanja.
Nebojša Dugalić nagrađen je za najbolje glumačko ostvarenje premijerno izvedeno u našim profesionalnim pozorištima u periodu od 30. juna 2013. - 30. juna 2014. godine i to za ulogu Roberta u predstavi Izdaja  Harolda Pintera, u režiji Gorana Šušljika. Predstava je produkcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
U konkurenciji za Nagradu bilo je čak 33 glumačkih ostvarenja. Petočlani Žiri je jednoglasnu odluku o novom dobitniku Nagrade doneo 16. marta 2015. godine, a radio je u sastavu: dramaturg Jelena Mijović (predsednica Žirija), glumci Nataša Tapušković i Saša Torlaković (prethodni laureat) i reditelji Ljiljana Todorović i Gorčin Stojanović.
Dodelu Nagrade Miloš Žutić pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.
Svečano uručenje Nagrade Nebojši Dugaliću biće upriličeno u maju ove godine na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

/JASNA ĐURIČIĆ NOVI DOBITNIK NAGRADE “DOBRIČIN PRSTEN” ZA 2014. GODINU

Ugledna glumačka bijenalna nagrada Udruženje dramskih umetnika Srbije za životno delo – Nagrada Dobričin prsten– odlukom Žirija za 2014.  godinu pripala istaknutoj dramskoj umetnici Jasni Đuričić, koja je time postala 29. laureat ovog našeg visokog staleškog i esnafskog priznanja.

U konkurenciji za nagradu bilo je ukupno 10 istaknutih glumica i glumaca: osim dobitnice Jasne Đurićić, nominovani su i Mirko Babić, Vlastimir Velisavljević, Milena Dravić, Sonja Jauković, Mirjana Karanović, Miodrag Krivokapić, Dragan Nikolić, Marko Nikolić i Đurđija Cvetić. Glumac Nebojša Dugalić je, takođe, predložen za ovu našu nagradu, ali se povukao iz konkurencije, jer je učestvovao u radu Žirija.

Sedmočlani Žiri odluku je doneo sinoć, 3. decembra 2014. godine, tajnim glasanjem i to većinom glasova, a radio je u sastavu: prof. dr Predrag Bajčetić, reditelj, glumci Nebojša Dugalić, Boris Komnenić, Predrag Miki Manojlović – prethodni laureat (predsednik Žirija) i Radoslav Milenković i teatrolozi prof. dr Ivan Medenica i mr Ksenija Radulović.

Podršku dodeli Nagrade dali su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Obaveštenje o terminu i mestu održavanja svečanosti uručenja zlatne kopije prstena čuvenog Dobrice Milutinovića (izrada Zlatare Majdanpek) gospođi Jasni Đuričić  biće naknadno objavljeno.

/ ZAKAZANA 17. REDOVNA GODIŠNJA SKUPŠTINA UDRUŽENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE

U skladu sa članovima 34. i 36. Statuta Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS), Predsedništvo UDUS-a je, na svojoj sednici održanoj 5.11.2014. g. zakazalo

17. REDOVNU GODIŠNJU SKUPŠTINU
UDRUŽENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE (UDUS)

za  petak, 05. decembar 2014. godine, u 11,00 sati,
na sceni Teatra Bojan Stupica (Beograd, Kralja Milana 50)

Predlog Dnevnog reda Skupštine:

  1. Otvaranje i izbor radnih tela Skupštine
  • izbor članova Radnog predsedništva
  • izbor zapisničara i dva overivača zapisnika
  • izbor Verifikacione komisije
  1. Izveštaj Nadzornog odbora za period od 01.11.2013. do 31.10.2014.godine
  2. Razmatranje i usvajanje Finansijskog izveštaja za period od 01.11.2013. do 31.10.2014. godine
  3. Razmatranje i usvajanje Izveštaja o radu Udruženja između dve Skupštine (period od 01.11.2013. do 31.10.2014.godine)
  4. Razmatranje i usvajanje Plana rada za 2015. godinu 
  5. Razmatranje i usvajanje Finansijskog plana za 2015. godinu
  6. Razno

/ VAŽNO OBAVEŠTENJE ZA ČLANOVE UDRUŽENJA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE

Povodom održavanja 17. redovne godišnje Skupštine Udruženja dramskih umetnika Srbije, svim članovima je na kućne adrese upućen dopis sa pozivom na Skupštinu, predlogom Dnevnog reda, uz podsećanje na brojne probleme i važne teme o kojima bi članovi na Skupštini trebalo da razgovaraju i donesu odluke o daljim smernicama u radu Udruženja.
Članovi se, ovom prilikom, pozivaju i da se, ukoliko im je potrebno, obrate Fondu solidarnosti dramskih umetnika za finansijsku pomoć za lečenje, pokriće troškova rehabilitacije i sl.
Članovi se pozivaju da obavezno dostave Udruženju svoje mejl adrese, kako bi komunikacija bila brža i bolja.
Tekst dopisa u celosti može se preuzeti i sa ove stranice: Važna obaveštenja za članove UDUS-a

Od 29. novembra na sajtu će biti objavljen sav materijal za rad Skupštine.

/ INICIJATIVA U SLAVU JOVANU ĆIRILOVU

Poštovane kolege,

Naša pozorišna porodica ostala je bez Jovana Ćirilova.
Udruženje dramskih umetnika Srbije upućuje predlog svim profesionalnim pozorištima u Srbiji da na dan njegove sahrane, pred početak predstava, kolege pomenu ime Jovana Ćirilova i zajedno sa publikom minutom ćutanja odaju poštu i zahvalnost njegovom životu i delu.

Vojislav Brajović, predsednik 

/ PREMINUO JOVAN ĆIRILOV

IN MEMORIAM: Jovan Ćirilov (1931-2014)
Jovan Ćirilov, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, osnivač i umetnički direktor festivala Bitef, dramatrug Ateljea 212, pokretač pozorišnih novina LUDUS, erudita, poliglota, leksikograf, hroničar društva i teatra, modernista u stalnom ratu s konvencijama – jedna od najvećih ličnosti srpske, jugoslovenske i evropske kulture, preminuo je u Beogradu 16. novembra u osamdeset i četvrtoj godini života.
Jovan Ćirilov rođen je u Kikindi 30. avgusta 1931. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1955. Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postao je 1955, najpre kao asistent režije, dramaturg, pa umetnički direktor, a od 1985. upravnik JDP-a. Bio je umetnički direktor –selektor Bitefa od osnivanja 1967, kada je postao i dramaturg Ateljea 212 (do 1985).
Kao selektor Bitefa proputovao je mnoge zemlje, bio izuzetan poznavalac svetskog teatra i u Beograd dovodio najveće ansamble i reditelje (Bruk, Bergman, Grotovski, Pina Bauš, Robert Vilson, Ronkoni, Nurija Espert, Ljubimov, Dodin, Living teatar), od kojih su mnogi svoju svetsku slavu počeli sticati u Beogradu.
Tokom četrnaest upravničkih sezona u JDP-u, podigao je ovu kuću ponovo na visoki svetski nivo, negujući domaće dramsko stvaralaštvo i postavljajući na repertoar velika svetska dela s naglaskom na ona koja su dotad bila nepoznata beogradskoj sceni.
Jovan Ćirilov bio je pozorišni esejist i kritičar. Pisao je za Student, Politiku (od 1956), Blic (od 1999), NIN, Ludus, Delo i mnoge druge časopise i listove. U novinama je pokretao svoje rubrike (Pozorištarije, Reč nedelje, Moji savremenici, Dnevnici). Bavio se leksikografskim radom i sastavio je nekoliko rečnika. Objavio je roman „Neko vreme u Salcburgu” (1980), dve zbirke poezije („Putovanje po gramatici” i „Uzaludna putovanja”) i nekoliko filmskih scenarija. Bio je član Srpskog PEN centra. Ćirilov je preveo mnoga dela dramske književnosti koja su potom izvedena na sceni. Dve sezone bio je i selektor međunarodnog festivala u Nansiju, član žirija za Veliku evropsku nagradu za pozorište i član uprave Mitelfesta u Čividaleu, Italija. Predsedavao je nacionalnom komisijom za UNESCO (od 2001).
Jovan Ćirilov dobio je dve Sterijine nagrade, za kritiku i za životno delo, Oktobarsku nagradu grada Beograda za celokupno stvaralaštvo, Nagradu „Joakim Vujić” za doprinos srpskom pozorištu, a Francuska ga je odlikovala ordenom Viteza umetnosti i književnosti.

Stranice LUDUS-a  delovaće nezamislivo nestvarno bez „Dnevnika” teatarskog sveznadarca iz kojih smo učili o umetnosti, pozorištu i životu - o životu u umetnosti pozorišta. Zato – objavljujemo iznova jedan od njegovih poslednjih zabeleženih zapisa za LUDUS – „Dnevnik snova”…

/ DODELA NAGRADE BOJAN STUPICA ZA 2013. GODINU

Najugledna i najznačajnija nagrada za pozorišnu režiju – Nagrada Bojan Stupica  – za 2013. godinu pripala je reditelju Borisu Liješeviću, tridesetom po redu laureatu ovog priznanja Udruženja dramskih umetnika Srbije, za režiju predstave ČarobnjakFedora Šilija, u produkciji Narodnog pozorišta u Somboru.
Nagrada će dobitniku biti uručena nakon izvođenja na sceni Beogradskog dramskog pozorišta, u sredu, 19. novembra 2014. godine.
Boris Liješević nagrađen je za najbolju režiju u konkurenciji 14 premijerno izvedenih predstava u našim profesionalnim pozorištima u dvogodišnjem periodu - od 1. aprila 2011. do 31. marta 2013. godine.

U Odluci Žirija navodi se:

Na sastanku održanom 12.juna 2014. godine, povodom dodele 30. po redu Nagrade „Bojan Stupica“, u našoj zemlji najznačajnije nagrade za pozorišnu režiju, koja se dodeljuje bijenalno, članovi Žirija: glumica Tatjana Bošković, rediteljka Iva Milošević (predsednica Žirija), glumac Milan Mihailović, reditelj Dragoslav Todorović i dramski pisac Željko Hubač, birajući između 14 kandidata, jednoglasno su odlučili da Nagrada pripadne reditelju Borisu Liješeviću za režiju predstave „Čarobnjak“ Fedora Šilija, u izvođenju Narodnog pozorište u Somboru, čija je premijera održana 14.02.2013. godine.

Obrazloženje

Boris Liješević kreirao je bogat i slojevit poetski svet, fokusirajući se prvenstveno  na uspostavljanje stilski promišljene, studiozne i nijansirane glumačke igre. Maštovitim korišćenjem ostalih elemenata pozorišnog jezika u okviru svedenog rediteljskog koncepta, Liješević stvara uzbudljivo pozorišno delo u kojem se prepoznaje njegov autentičan umetnički senzibilitet i velika zanatska umešnost.

Za Žiri
Iva Milošević, predsednica

Nagrada Bojan Stupica sastoji se od plakete sa likom Bojana Stupice, rad akademskog vajara Stevana Bodnarova, od unikatne diplome na pergamentu čiji je autor akademski slikar i scenograf Geroslav Zarić i od novčanog iznosa.Dodelu Nagrade finansijski podržava Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

/ PREMINUO NIKOLA SIMIĆ

Dramski umetnik Nikola Simić preminuo je u Beogradu 9. novembra 2014.
Nikola Simić je rođen 18. maja 1934. godine u Beogradu.
Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1959. godine u kome je igrao do januara 2014. godine. Na sceni matičnog pozorišta igrao je brojne likove iz komičnog i dramskog repertoara: Guverner i Trgovac („Kandid ili Optimizam”); Lakej Ivan („Pseći valcer”); Poco („Čekajući Godoa”); Arkadije Arkadijevič („Punjene tikvice”); Amori de Šatel Taro („Velika auto trka”); Bopčinski („Revizor”); Vića i Jerotije („Sumnjivo lice” iz 1969. i 1990); Pomet („Dundo Maroje”); Pukovnik, Ljudmila Brandahlistova, Islednik („Veseli dani ili Tarelkinova smrt”); Grobar („Hamlet”); Vitvud („Takav je svet”); Sava Savić („Protekcija”); Mita („Zunzara”); Nikola („Rat i mir u kafani Snefl”); Čovek koji se najviše boji („Otkriće”); Gospodin Simić („Skakavci”).
U najdugovečnijoj predstavi u repertoarskim pozorištima „Buba u uhu” Žorža Fejdoa, Nikola Simić je tumačio uloge Viktor-Emanuela Šandebiza i Poša. Predstava „Buba  u uhu” prvi put je izvedena 7. juna 1971. godine, a na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta nalazila se preko četrdeset godina i imala blizu dve hiljade repriza. Svaku od njih, sa generacijama glumaca koji su dali svoj doprinos dugom životu i uspehu predstave,  predvodio je Nikola Simić u svojoj dvostrukoj, neponovljivoj, životnoj ulozi.
Dobitnik je Sterijine nagrade i tri godišnje nagrade JDP-a.
Ostvario je brojne zapažene uloge  na televiziji i filmu.
Dobitnik je Srebrne arene u Puli i nagrade za zivotno delo na filmu, “Pavle Vuisić”.
( www.jdp.rs )

/ PREMINULA MARIJA CRNOBORI

Marija Crnobori, jedna od naših najznačajnijih glumica, najveća tragetkinja svog doba, preminula je 21. oktobra u 96. godini u Beogradu.
Rođena je u Istri 1. oktobra 1918. godine. Glumačku karijeru započela je u zagrebačkom HNK i Narodnom pozorištu u Rijeci, u kome je vrlo brzo postala prava zvezda scene.
Godine 1947, na poziv Bojana Stupice, sa rediteljem i suprugom Markom Fotezom je iz Istre je prešla u Beograd u koji donosi svoje glumačke talente, vrhunski profesionalizam i pravu posvećenost radu na izgradnji Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Svoje najvažnije uloge ostvarila je na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta: Sofoklovu Antigonu, Rasinovu Fedru, Šekspirovu Ledi Magbet (Magbet) i Reganu (Kralj Lir), Geteovu Ifigeniju (Ifigenija na Tauridi). Igrala je u prvoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Cankarevom Kralju Betajnove kao Francka; postala je stub-oslonac repertoara ove Kuće: naslovne uloge u dramama Ljubov Jarovaja K. Trenjova i Kandida B. Šoa, Sofija Aleksandrovna u Čehovljevom Ujka Vanji, Jula u Peri Segedincu Laze Kostića, Katarina Ivanovna u predstavi Braća Karamazovi Dostojevskog, kod Krleže Klara u Ledi, Jadviga Jasenska u Na rubu pameti i Laura Lembahova u U agoniji, Kler u Ženovim Sluškinjama, Jokasta u Hristićevim Čistim rukama
Sa Markom Fotezom je učestvovala i u etabliranju Dubrovačkih ljetnih igara (Ofelija u Hamletu 1952. i Gertruda 1956, Titanija u Snu letnje noći, Ida u Dubrovačkoj trilogiji i druge uloge).
Nagrađivana je i odlikovana najvećim priznanjima za posebna ostvarenja i životno delo kao što su Sterijina nagrada (1968), Oktobarska nagrada grada Beograda (1960), Sedmojulska nagrada za životno delo (1974), Povelja Sabora čakavskog pjesništva Žminj (2009), Sretenjski orden III reda (dodeljuje Predsednik Republike Srbije, 2013). Nagradu za životno delo „Dobričin prsten“, koju dodeljuje Udruženje dramskih umetnika Srbije, Marija Crnobori dobila je 1992.godine.


1  2  3  4  5  6