ЗА ЧЛАНОВЕ

O УДРУЖЕЊУ

ИСТОРИЈАТ                                       

Оснивање Удружења иницирано је у време Првог светског рата, када је група глумаца, прешавши Албанију, 1919.године, стварала позориште на Крфу и размишљала о оснивању Удружења глумаца Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије). Прва Скупштина, на којој је Краљ Александар И Карађорђевић прихватио да штити и буде високи покровитељ Удружења, одржана је 15. септембра 1919, а Удружење глумаца било је прво које је тада, у Београду, окупило све глумце, али и остале сценске људе, те оперске певаче и балетске играче. За председника је изабран глумац Сава Тодоровић.

Средства за рад Удружења обезбеђивана су од наплате чланарине, кроз улоге и различите акције, гостовањем уметника из иностранства, од поклона, кроз наплату позоришног динара од сваке биоскопске улазнице. Средства су улагана у куповину плацева и зграда, које је Удружење издавало. До почетка Другог светског рата, Удружење је стекло и располагало значајном имовином: три вишеспратне зграде (Ивана Милутиновића 8, Џорџа Вашингтона 48, Ћирила и Методија 2) и неколико плацева у Београду, три плаца у Новом Винодолу и Цриквеници, те вилу и плац у Врњачкој Бањи.

Предратно Удружење остваривало је низ значајних активности. Одржавало  је везе са Интернационалном унијом, уговарало за своје чланове сарадњу са иностраним компанијама или снимање филмова, организовало гостовања страних уметника, сакупљало новац од добротвора, давало позајмице члановима и помагало им да остваре право на повишицу или бољу пензију, помагало болесне чланове и породице преминулих чланова, имало уметничку берзу рада, артистичку пословницу, било покровитељ прослава и глумачких годишњица, издавало сталешки лист, основало удружењско Повлашћено позориште. Временом је  Удружење разрадило више служби преко којих је деловало: Централну управу, Централни пензиони фонд, Уметничку берзу рада, Повлашћену концертну и артистичку пословницу, Болеснички фонд... Удружење је било признато, уважавано и помагано од стране чланова, угледних појединаца и друштва (архиве бележе, између осталог, покровитељства Краља Александра I и краља Петра I и одликовање орденом Светог Саве III реда).

Крајем 1947. извршена је ликвидација Удружења глумаца Краљевине Југославије, а сва имовина пописана и предата Комитету за културу и уметност Владе ФНРЈ. Позоришне ствари и намештај су, потом, предати новооснованом Југословенском драмском позоришту, а остало је дато Министарству за науку и културу. Када је 1950. поново основано сталешко удружење (сада са називом Удружење драмских уметника Србије) постало је правни наследник предратног удружења и предата му је имовина удружења, али су потом некретнине припале СИВ Југославије и тада почињу вишедеценијски безуспешни покушаји да се имовина поврати.

Послератно Удружење драмских уметника Србије многе своје активности заснива на традицији и вредностима предратног Удружења. По Правилима установљеним на Оснивачкој скуштини (1950.) чланови су могли бити само глумци и редитељи, а у годинама које су уследиле под окриље Удружења примљени су и драмски писци и драматурзи, као и уметнички сарадници – организатори, инспицијенти и суфлери. У циљу развоја и унапређења драмске уметности, афирмације чланова, заштите њихових ауторских и других права из области професије којом се баве, сарадње са позориштима и другим организацијама, институцијама, удружењима, итд. Удружење је развило низ активности. Од 1.7.1983. утврђује статус самосталног уметника/уметничког сарадника. Почетком 1985. Удружење постаје Савез драмских уметника Србије и добија статус друштвене организације.

Јула 2010. године је, у складу са Законом о удружењима, извршена пререгистрација у Удружење драмских уметника Србије (УДУС). У складу са Законом о култури, од 2011. има статус репрезентативног удружења у култури.

Први председник Удружења био је Сава Тодоровић (изабран  на оснивачкој Скупштини 1919), а потом су ту част и дужност имали Драгутин П. Гошић (изабран 1925), затим Божа Николић (изабран 1929), па Јован Гец (1940-1941). У послератном периоду председници су били:

  1. Раша Плаовић (1950-1952)
  2. Јожа Рутић (1952-1956)
  3. Страхиња Петровић (1956-1959)
  4. Мира Ступица (1959 - 1961)
  5. Јожа Рутић (1961-1963)
  6. Бранко Плеша (1963-1968)
  7. Славко Симић (1968-1973)
  8. Милан Пузић (1973-1976)
  9. Миодраг Радовановић (1976-1980)
  10. Мирослав Бјелић (1980-1982)
  11. Мира Бањац (1982-1984)
  12. Предраг Манојловић (1984-1986)
  13. Предраг Ејдус (1986-1990)
  14. Драган Николић (1990-1992)
  15. Светлана Бојковић (1992-1996)
  16. Светислав Гонцић (1996-1998)
  17. Тихомир Станић (1998-2000)
  18. Даница Максимовић (2000-2002)
  19. Бранислав Милићевић Коцкица (2002-2004)
  20. Соња Јауковић (2004-2006)
  21. Милан Гутовић (2006-2008)
  22. Љиљана Ђурић (2008 - 2013)
  23. Војислав Брајoвић (од 2013)