Miloš Lolić dramu Yankee Rose Slobodana Obradovića na scenski jezik prevodi smelo i maštovito. Iako na bezmalo praznoj pozornici, on koristi složena rediteljska sredstva i gradi gorku, premda na momente veoma duhovitu teatarsku satiru, sliku još jednog tragičkog nesporazuma savremenog čoveka sa samim sobom. U Lolićevoj predstavi sve se dešava kao na pokretnoj traci koja cirkuliše oko statične glavne junakinje umetničkog imena Amerika, medijski rođene u nakaradnom spoju socijalnog beznađa neoliberalnog kapitalizma, nadanja koja Endi Vorhol definiše sintagmom o petnaest minuta slave za svakog i naličja ideologije američkog sna. Amerika, kako je vidi Lolić, mora da bude predimenzionira i statična, jer je i projektovana da bude baš takva, no sve oko nje je maksimalno ubrzano i bezglavo juri u ništavilo.
Ovo je scenska priča o ženi, u isti mah medijskoj zvezdi i metafori života u savremenom svetu, o usponima i padovima u stvarnosti i atmosferi koju Lolić kreira stilizacijom svih scenskih elemenata na način koji omogućava da se piščev ironičan pogled na svet pretapa u fina teatarska poigravanja kempom, u odraz slike sveta u iskrivljenom (pozorišnom) ogledalu. U ovako konstruisanom kempu mešaju se i prepliću istina i laž, lepo i groteskno, patnja i sreća, medijski uspeh i lična nesreća, tragika i humor. A sve ovo ne samo da prolazi kroz glavnu junakinju, nego ona sve to generiše na sceni.
U ovu igru reditelj promišljeno i vešto uključuje lutke (još jedan nivo stilizacije, no i precizan znak koji upućuje na likove manipulanata), kao i četvoročlani hor čiji višeznačni angažman – ponajpre scenska akcija i komentari – predstavi obezbeđuje unutrašnju dinamiku, ali joj daje i brehtijansku dimenziju, istovremeno efektno podržavajući odličnu igru glumačkog ansambla predvođenog Danicom Maksimović.
U predstavu Yankee Rose smestila se kompletna slika savremenog sveta, a ona nije ni lepa ni prijatna. Zapravo je zastrašujuća, a Lolić je svojom režijom ovu istinu pokazao na maestralan i uzbudljiv teatarski način.

U Beogradu, 28. 12. 2023.

Žiri Udruženja dramskih umetnika Srbije za dodelu Nagrade Bojan Stupica:
Jovana Tomić, rediteljka,
Đurđa Tešić, rediteljka i
Aleksandar Milosavljević, pozorišni kritičar i predsednik Žirija