Od tradicije do postmoderne,
od komičnog do tragičnog…

1. 
   

   Tijana Grumić, Mira Adanja Polak, Dimitrije Kokanov, Irena Popović Dragović, Đorđe Kosić, za „Ludus“, o ovdašnjem teatarskom životu u godini na izmaku.

3. Koselektorka BITEF-a, dramska spisateljica Tijana Grumić napominje kako deluje da je 2023. godina pozorištu u Srbiji donela nekoliko novina i nada za budućnost.
   - Za početak, Narodno pozorište u Beogradu je prvi put u istoriji, svojoj 155 godina dugoj, ali i 68 godina dugoj istoriji Sterijinog pozorja, odnelo nagradu za najbolju predstavu na Sterijinom pozorju. Osim što je to velika i važna stvar za ovo pozorište, ona je dodatno značajnija u kontekstu toga da je pomenuti laureat, predstava „Uspavanka za Aleksiju Rajčić”, nastala prema tekstu mladog autora Đorđa Kosića i isto tako mladog reditelja Juga Đorđevića, ali i zbog toga što sve to možda znači nadu da će nacionalni teatar, u vremenu koje dolazi, imati više otvorenosti za nove glasove na svojim scenama. Kada smo kod novih glasova, Beogradsko dramsko pozorište je pokrenulo projekat upravo tog naziva „Novi glasovi“ i otvorilo prostor svoje letnje scene za projekte mladih pisaca i spisateljica, rediteljki i reditelja, glumica i glumaca, odnosno onih koji su na samom začetku svoje karijere. Nadam se da je ovo projekat koji će zaživeti, ali i koji će se razviti dalje od samo par igranja na otvorenom u predsezoni.
   Dodaje, zatim, da su se novine desile i u BITEF-u.
   -Ali, nezahvalno je da ja o njima govorim, budući da sam deo novog selektorskog tima ovog festivala. Iako je vremenski okvir za pripremu festivala bio kratak, 57. BITEF se desio. Ipak, sledeće festivalsko izdanje je ono koje svi sa pažnjom iščekuju, pa se nadam da ćemo ta očekivanja i opravdati. Za kraj bih izdvojila događaj koji se još uvek nije desio, ali koji će biti lepa novina za završetak ove godine, ali i još jedna važna nada za budućnost. Naime, od 20-24. novembra Beograd i Novi Sad su mesto Svetske konferencije pozorišta za decu i mlade (Assitej Artistic Gathering) pod sloganom „Prekretnica”. Po prvi put u našoj zemlji, ali i u ovom delu Evrope, je ovako veliki događaj namenjen pozorištu za mladu publiku. Ostaje nada da će to stvarno biti prekretnica u našem tretmanu pozorišta za decu i mlade, ali i mladih u pozorištu uopšte, kaže Tijana Grumić.

4. 
   Foto: Jakov Simovi

5. Renomirana novinarka, redovan posetilac pozorišnih premijera Mira Adanja Polak, zdušno kaže:
   -Ne želim da zvučim patetično ali kompletno moje razmišljanje i utisak o onome što je ispunjavalo 2023. kada je o teatru reč je u senci činjenice da nas je tako iznenada i tako prerano napustio veliki reditelj Jagoš Marković. Sagledavajući iznova njegov opus, u najkraćem, bila sam zatečena. Iako mi je bio dobro poznat, iznenadilo me i koliko i kako je radio, stvarao, ostvarivao… Na sceni JDP-a se igraju njegove, kako se to kaže, žive predstave, u Narodnom pozorištu Beograd takođe. Dakle, prilika za susret oči u oči sa njegovim vanrednim darom, izuzetnom maštom, čudesnom misaonošću... Malo je reći kako veliki i snažan trag je ostavio svojim predstavama koje je stvorio minulih decenija pokazujući, između ostalog, kako i kad se predstava, shodno prirodi teatra, više ne igra, ostaje njen trag u vremenu, u ljudima, u kulturi… Ostaje i vrlo živo pulsira. Takva kreativnost i takav talenat se skoro neće ponoviti.

6. 
   Foto: Nebojša Babić

7. O svom utisku u odnosu na pozorišnu 2023, Dimitrije Kokanov, dramaturg i pisac, kaže: „Kada se osvrnem na godinu iza sebe u pozorišnom smislu rekao bih da je, za mene lično, ovo bila vrlo značajna godina. Imao sam tri nove postavke svojih tekstova: „Kretanje“ u režiji Juša Zidara u SNG, Drama „Ljubljana“ u koprodukciji sa Cukrarnom; potom praizvedbu nove drame „Odjednom, reka“ u režiji Kokana Mladenovića u koprodukciji SNG Nova Gorica i MG Ptuj; a onda novo izvođenje teksta „Pornscape“ u sklopu autorskog projekta „Krajolik želje“ sa Igorom Korugom. Pred sam kraj godine svi ti tekstovi, i još neki, objavljeni su u knjizi „Ni heroji, ni lovci“ u izdanju izdavačke kuće LOM. Godinu su mi obeležila izuzetno važna gostovanja „Krajolika želje“ u Italiji na festivalu u Leću, i pre svega učešće predstave „Kao i sve slobodne djevojke“ na BITEF-u, te gostovanje iste predstave Ateljea 212, po tekstu Tanje Šljivar, u režiji Sleme Spahić u „Maksim Gorki“ teatru u Berlinu. Na toj predstavi sam bio dramaturg i smatram izuzetno značajnim da je komad Kao i sve slobodne djevojke“ na repertoaru našeg pozorišta. Tekst Tanje Šljivar je važan u pogledu političnosti teme kojom se bavi i izboru forme na koji je napisan. Reč je o jednom od  najizvođenijih tekstova  napisanom na našem jeziku u inostranstvu. Kada pogledam generalno godinu iza nas, posebno bih istakao važnost predstave „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ autora Igora Koruge, u produkciji Stanice servisa za savremeni ples. Ovaj projekat Igora Koruge artikuliše veoma važan problem arhiviranja plesnih praksi u proteklim decenijama naše istorije. Ali nije reč samo o problemu arhiviranja, već i o problemu razumevanja, investiranja, razvijanja infrastruktura, podršci i negovanju umetničke prakse koja je od vitalnog značaja za život i razvoj izvođačkih umetnosti u našem kulturnom prostoru.

8. 
   Foto: Ana Manic

9. Irena Popović Dragović, kompozitor i reditelj, napominje: „Postavka opere „Deca“ na scenu Narodnog pozorista u Beogradu,  kao i njeno ustoličenje na redovni repertoar ove kuće, je za mene  najveći profesionalni uspeh do sada. Beskrajno me raduje to što imamo mogućnost da putujemo i što su nas selektori gotovo svih festivala uvrstili u selekcije: otvorili smo Sterijino pozorije i Festival bez prevoda u Užicu, a Međunarodni festival MESS nas je selektovao među 12 najboljih predstava sveta, rame uz rame sa Akram Khan Company, Faso Danse Theatre Burkina Faso, velikim rediteljima poput Oskara Koršunovasa, Ivana Uryvsky. Sa ovogodišnjeg MESS-a istakla bih predstavu Borisa Liješevića „Pod oba Sunca” prema romanu Ognjena Spahića, u dramatizaciji Stele Mišković, u produkciji Kraljevskog pozorišta Zetski dom, sa maestralnom Varjom Đukić. “
   Dodaje: „Posebno želim da istaknem autorski projekat Minje Peković „Bravo za klovna“ u produkciji Narodnog pozorišta u Subotici i podržim njen, pre svega, iskren i hrabar pristup temi o kojoj se nerado govori. Monodrama je nastala po motivima njenih ličnih dnevnika koje je vodila tokom lečenja od karcinoma 2020. godine. Zanimljiv je rad Igora Koruge u oblasti izvođačkih umetnosti koji je autor plesne predstave „Želja da se napravi čvrsta istorija završiće se neuspehom“ u produkciji Stanice Servisa za savremni ples koja je izvedena u Bitef teatru, a koja je zapravo jedna retrospektiva i arhiva plesne umetnosti. Igor Koruga se sistematično bavi proučavanjem plesnih praksi u jugoslovenskom i postjugoslovenskom kulturnom prostoru, i ostavlja nam jednu vrstu enciklopedije, odnosno podsetnika i arhiva. Istakla bih jos jednu  važnu plesnu predstavu Bitef dens kompanije sa nazivom „Alfa Girls“, koreografkinje Tamare Pjević i koreografa Jakse Filipovca, rediteljke Andree Pjević koja preispituje uticaj popularne kulture na ples autora predstave, kao i izvođenje ženskog rodnog identiteta kroz igru.
   Na repertoaru naših pozorišta rado preporučujem: „Uspavanka za Aleksiju Rajčić“ u režiji Juga Đordjevića, kao i „Očevi i oci“ u režiji Veljka Mićunovića na sceni Narodnog pozorista u Beogradu. U Beogradskom dramskom  pozorištu to je predstava „Yankee rose“, u režiji Miloša Lolića, „(Pra)faust“ u režiji Borisa Liješevića, a u Ateljeu 212 „Kao i sve slobodne djevojke“, u režiji Selme Spahić i „Otac“ Florijana Zelera, u režiji Paola Mađelija. Poseban minjon je opera  ̶ performans „Sun and Sea” koja je prikazana na ovogodišnjem Bitefu.

10. 
    Foto: M. Janković
12. A Đorđe Kosić, dramski pisac i dramaturg, kaže da naša pozorišna scena nastavlja da nudi raznolikost i bogat pluralizam umetničkog izraza: „Od vrlo tradicionalnog do postmodernog, od komičnog do tragičnog, od megalomanskog do intimnog, od kratkog do dugog... Pa ko voli  ̶  nek izvoli. A čini se da, ipak, jedan ohrabrujući broj ljudi zaista voli, jer su sale vrlo često pune i prepune. Kada govorimo o tome koji tekstovi se postavljaju, moj utisak je da je pozorišna scena u Srbiji ponovo potvrdila značaj klasika i velikih dramskih naslova, nudeći publici kako verne adaptacije tako i maštovite reinterpretacije. Naravno, ono što je uvek izazov jeste ponuditi nešto novo. „Neprovereni" naslovi, odnosno nove drame, uvek traže i od pozorišta i od publike jedan iskorak iz zone komfora. Rizik za postavljanje novih tekstova iz ugla repertoara možda jeste veći nego za postavljanje klasika, ali je i nagrada veća  ̶  mislim da je ova godina živ dokaz toga. Zato me posebno raduje što primećujem povećan broj javnih čitanja i pozorišnih produkcija novih drama. Čini mi se da je publika stvarno željna novih perspektiva, svežih, domaćih tekstova koji su relevantni za sadašnji trenutak i našu sredinu."

    Milica Kosović

14. 
    Foto: Jadranka Ilić

15.  

16. ANTRFILE

    BRANA

17. Udruženje dramskih umetnosti Srbije, kao reprezentativno udruženje u kulturi, u sklopu svojih brojnih aktivnosti, u period između dva broja Ludusa, posveceno se bavilo u najkraćem samostalnim umetnicima, njihovim statusom i problemima, strukovnim pitanjima širog spektra, finansijskim (često u startu nerešivim) pitanjima, naravno nagradama…  Uz to, pomenimo još, i više od decenije uvek akutnim pitanjem adrese. Jer, UDUS je podstanar Etnografskog muzeja. Stanodavac je susretljiv, UDUS, naravno, duboko zahvalan, ali…  Duga je to i složena tema.
    No, ono što je nesumnjivo obeležilo život i rad UDUS-a, u završnici ove 2023, je odlazak u penziju dugogodišnjeg sekretara Branislave Atanacković.
    Svetlana Ceca Bojković, predsednik Udruženja u čijem mandatu je zaživeo Ludus, kaže: ”Sećam se kad je Brankica - ja je zovem Brankica - došla u naše esnafsko gnezdo. Prosto mi je začudno da je stigao moment za penziju. Činilo nam je i veliko, veliko zadovoljstvo to što nam je bila sekretar. Pouzdana, vrlo sposobna, izuzetno kreativna iako se najčešće hvatala u koštac sa suvoparnim administrativnim stvarima i problemima, za sve te godine, iz dana u dan, pokazivala i dokazivala I koliki je posvećenik”.
    I Vojislav Voja Brajović, prethodni predsednik UDUS-a, apostrofira rečeno i dodaje: ”Završila je organizaciju a kao da je diplomirala više umetničkih odseka na Akademiji. Tako je radila. I, svedok sam tome, stalno, kako se to kaže, radila na sebi, usavršavala se, napredovala… Ljudi  uglavnom ne znaju koliko i kako važan posao Udruženje radi. A ona ga je obavljala tako predano, posvećeno, znalački…Slikovito govoreći - neretko je bivalo dana kada je ostajala i do ponoći da završi šta treba, iako je bila I brza i vešta i sposobna i maksimalno upućena u struku. Njen dar da se u ključnom, ne retko napetom trenutku, seti najbitnijeg je neverovatan, kao i vrlo staložena a tako snažna empatija koja je do izražaja dolazila ne samo u humanitarnim aktivnostima”, kaže Voja Brajović i kroz osmeh dodaje: ”Ako mene pitate, takvima bi trebalo zabraniti penziju.

18. 
    U salonu JDP-a nakon uručenja Dobričinog prstena deci Milana Gutovića, sleva na desno: sin Spasoje Gutović, Jelisaveta Seka Sablić,
23. Branislava Atanacković, Tamara Vučković, ćerka Nevena Gutović i Milica Maksimović Gutović, Voja Brajović i sin Janko Gutović, foto: Vukica Mikača