Festivali i pozoriŠna kritika

2. 
   Jugoslav Vlahović

3. Na koje je sve načine moguće (i da li je uopšte moguće) pomoći ovdašnjoj pozorišnoj kritici da se suoči s ovim teškim (i sve težim) vremenima, da preživi masovno ukidanje rubrika kulture u našim medijima, sve radikalnije smanjenje ili potpuno ukidanje honorara namenjenih autorima kritika, ali i, generalno, sve intenzivniju marginalizaciju kritičkog diskursa u ovdašnjoj javnoj sferi? Kao što se prostor za afirmaciju kritike sve više sužava, tako je sve manje onih koji bi da se bave kritikom, pa i onom pozorišnom. Intenziviraju se – u pojedinim slučajevima do paroksizma – i pritisci na kritičarke i kritičare, a obruč oko kritike se sužava sa svih strana – očekivanih i neočekivanih. Sve se ređe mladi odlučuju da kritičarski promišljaju teatar, kao uostalom i sve ostale umetnosti i segmente svakodnevice.
   „Ludus“ je već u nekoliko mahova pisao o „Kritičarskom karavanu“, jednom od projekata Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, čiji je smisao ohrabrivanje pozorišnih kritičara, s jedne strane, i relaksiranje odnosa između pozorišta i teatarskih stvaralaca i kritičara, s druge, ali na prvom mestu osnaživanje prisustva kritičkog diskursa u pozorišnom životu van Beograda i Novog Sada. Paralelno s ovim projektom, već nekoliko sezona traje realizacija programa koji za cilj ima učvršćivanje veza između kritičara i teatrologa, najpre članova Udruženja, i još jednog važnog segmenta našeg teatarskog života – pozorišnih festivala. Reč je, naime, o tribinama i okruglim stolovima, kao i stručnim skupovima različitog formata koje Udruženje organizuje u saradnji s ovdašnjim festivalima i pozorišnim manifestacijama. Smisao ovih susreta, po pravilu upriličenih u okviru pratećih festivalskih programa, jeste kritičko promišljanje pojedinih segmenata naše teatarske stvarnosti, najčešće onih koji su organski povezani sa misijom konkretne manifestacije.
   Na ovom tragu su do sada sa uspehom održavane tribine ili okrugli stolovi na Bitefu, Sterijinom pozorju u Novom Sadu, Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru, Viminacijum festu u istoimenom arheološkom parku, niškom Festivalu na raskršću, jagodinskim Danima komedije... Teme su, razume se, zavisile od samog festivala, pa je tako, recimo, jedan od kritičarskih skupova na Pozorju bio posvećen sudbini mladih domaćih autorki i autora, dramaturga i dramaturškinja, dok se nedavno na okruglom stolu ovogodišnjih Dana komedije razgovor ticao položaja komedije u repertoarima domaćih teatara, u Viminacijumu, na festivalu Mitovi stari i novi, između ostalog je raspravljano i o tome kako savremeni mitovi postaju predmet drame, a drevni mitovi se transformišu u teme koje pripadaju našoj savremenosti. U Nišu, na prvom izdanju Festivala na raskršću, učesnici su raspravljali o domaćem pozorištu u svetlu našeg festivalskog života, u Zaječaru su učesnici tamošnje tribine diskutovali o problemima funkcionisanja našeg pozorišnog sistema, a kontekst je proširen na region, dok je Bitef otvorio prostor za raspravu o problemima funkcionisanja ovdašnje pozorišne kritike u uslovima agresivne komercijalizacije kulture i umetnosti i transformacije medija.
   Na osnovu Protokola o saradnji sa institucijom Sterijino pozorje, Udruženje kritičara i teatrologa Srbije i ove godine će delegirati neke svoje članove u žiri Okruglog stola kritike, ali će zajedno sa Pozorjem a u vreme održavanja Festivala, organizovati i razgovor o domaćem dramskom stvaralaštvu, dok će na predstojećim Nušićevim danima u Smederevu tema tribine, Budućnost Nušićevih dana, biti određena aktuelnom promenom programske orijentacije ovog festivala, a već je načinjen dogovor da na narednom Bitefu takođe bude organizovana tribina.
   Transkripti izlaganja na ovim susretima najčešće bivaju publikovani u časopisu „Scena“, jagodinski okrugli sto – u časopisu „Komedija“, katkad u „Ludusu“, ili u posebnim festivalskim publikacijama, a uskoro će biti objavljeni i na sajtu Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa, tako da tragovi ovih razgovora ostaju zabeleženi.
   Ovi se tragovi, dakako, ne tiču samo Udruženja i ne jedino pojedinih manifestacija nego predstavljaju svedočanstva i ovdašnjem festivalskom životu, o tome da smo ga – kakav je takav je – imali i da je u njegovim okvirima ozbiljno promišljan domaći teatar.

4. Aleksandar Milosavljević