KLJUČNA JE SNAGA GLUMAČKOG ANSAMBLA 

1. 
   

   Beogradsko dramsko pozorište je na tragu formiranja izuzetno važnog festivala koji bi u najskorijoj budućnosti mogao da nadomesti ono što nedostaje pozorištnicima ovih prostora – kaže Jug Radivojević, reditelj i direktor BDP-a

3. 
   foto: Dragana Udovičić

4. 
   

5. 
   

   I ovu godinu na izmaku, i onu pre nje, kada je o ovdašnjem teatru reč, u najboljem smislu obeležilo je Beogradsko dramsko, u žargonu zvano i – Pozorište na Krstu. Uprkos pandemiji i drugim problemima, najkraće, zasijalo je i kvantitetom i kvalitetom, i pozorišnim događajima i umetničkim dometima, bivalo i utočište i azil...
   Na početku razgovora za Ludus Radivojević napominje da je bilo teško, naporno a najveći izazov je bila neizvesnost: „Nailazili smo na brojne prepreke i nepoznanice. Međutim, velikom upornošću, jasnom idejom, čvrstom ambicijom, timskim duhom gurali smo napred verujući da će svaka realizovana proba, svaka izvedena premijera imati veliki uticaj i na našu publiku, a i na nas same. Učvrstiti nas u veri da je teatar mesto drugačijeg života koji vam daje snagu i energiju da se i najteži periodi mogu savladati.“
   S kojim neplaniranim izazovima ste morali da se borite u godini iza nas u kojoj smo odolevali brojnim nepoznanicama?
   Prvenstveno briga oko svih kolega koji su bili zaraženi kovidom, koliko je i sam virus bio nepoznanica, tako su i procesi rada i distribucije predstava postajali još veća enigma. Neke važne procese ambicioznih autora prekidali smo po nekoliko puta, gubili kontinuitet, teško nastavljali, ali ipak evo grabimo ka jedanaestoj premijeri u 2021. godini. Malo je reći veliki uspeh, neka zvuči i neskromno reći ću: nezapamćen uspeh svih aktera BDP-a.
   Koji je zajednički imenitelj predstava BDP-a? Kojim smernicama se upravljate prilikom izbora naslova, repertoara?
   Pre svega trudili smo se da uspostavimo visoke zahteve u svim segmentima teatra. Formiranjem Umetničkog veća: Ana Tomović, Bojana Denić i Slobodan Obradović, načinjen je prvi i najvažniji korak. Uspostavljen je jak umetnički kriterijum. Izbor reditelja najviših referenci, najistaknutija imena evropskog i regionalnog prostora uz domaće i mlade autore naših akademija. Repertoarski utemeljenje u onome što jeste bio osnivački akt prvoosnovanog gradskog pozorišta od 12. avgusta 1947. godine: savremeno i snažno pozorište, aktuelno i beskompromisno. Izborom najboljih komada svetske i domaće savremene literature, izborom beogradskih pisaca ili tema, uz povratak klasici kroz sekundarne drame pisane kao replika na klasične autore, uz obrade filmskih scenarija pretakanjem u drame našeg vremena, dobili smo u sudaru s izuzetnim rediteljima teatar jakih poetika koji ima za cilj, ukratko, spoj filozofije i emocije.
   S kakvim planovima, ambicijama ulazite u 2022. godinu. Kakvo je promišljanje BDP-a u narednom periodu?
   Logično je da nam je svaka naredna godina još ambicioznija. U 2022. ulazimo s idejom tumačenja velikih klasika: Šekspir Ričard Treći i Magbet, Gete Faust, Molijer Mizantrop, Dante Božanstvena komedija, Kornej Sid Bora Stanković Tašana, uz scensku adaptaciju Oskarima nagrađivanog Zaljubljenog Šekspira... Godinu će obeležiti partnerstva u velikim koprodukcijama naših regionalnih i evropskih partnera u ovim naslovima, uz rediteljska tumačenja Diega de Bree, Nikite Milivojevića, Borisa Liješevića, Juga Đorđevića, Franka Kastorfa, Ivice Buljana, Harisa Pašovića, Ane Tomović, Miloša Lolića...
   Koji su vam novi scenski aduti? S kim ćete razmenjivati pozorišnu poetiku u narednom periodu?
   Pored pomenutih autora, sledeću godinu obeležiće snaga našeg glumačkog ansambla, koji će dodatno biti ojačan kako mladim glumcima, tako i najznačajnijim glumcima regiona. Nastavićemo razmenu gostovanja kroz RUTU – regionalnu uniju teatara, kroz mini-festivale „Naši dani“ u koje ćemo, osim razmene sa SNP-om Novi Sad i Ujvideki sinhazom iz Novog Sada, uključiti i Dramu SNG iz Ljubljane, ZKM iz Zagreba i Gradsko pozorište Jazavac iz Banjaluke. Očekujemo i početak saradnje sa tri velika evropska teatra „Gogolj centar“ iz Moskve, „Maksim Gorki“ iz Berlina i „Odeon teatar“ iz Pariza, kao i povezivanje s teatrom identičnog naziva BDP iz engleskog Koventrija, u kojem je nakon Drugog svetskog rata napravljeno pozorište čiju je izgradnju pomogao tadašnji Beograd, pa su Englezi u znak zahvalnosti svoj teatar nazvali Beogradsko dramsko pozorište.
   Pozorište nas posmatra kroz vreme. Pandemija je uticala i na umetnički proces nastajanja predstava, na režiju i dramaturgiju. Kakav su umetnički odgovor novonastalim prilikama ponudili umetnici BDP-a?
   Po meni jedini mogući odgovor jeste: spremnost na veliki rad, bez imalo straha i kompromisa. Naši glumci bili su spremni da za noć zamene jedni druge da se predstave ne bi otkazivale. Ogromna žrtva u ovim vremenima, ali i ogromna hrabrost kojom se stvara repertoar sa ciljem da se u BDP dolazi bez obzira šta se te večeri igra. Ne gleda se samo predstava određenog naslova, gleda se i BDP. To je moj i naš ideal.
   Pandemija je oslabila imunitet pozorišnog organizma. Koliko je važno održati kontinuitet, trajati?
   Najvažnije je ne prekidati. Kontinuitet nama daje život, a publici zdravlje i snagu. Moramo čuvati jedni druge kroz poštovanje mera, ali pre svega kroz vakcinaciju. Samo fizički zdravi možemo pohranjivati naše duše.
   Primetno je da je pozorišna situacija u regionu, ranije okarakterisana i kao „jugonostalgična“, sve više zamenjena oznakama „jugoslovenskog“ ili „postjugoslovenskog“ duha. U BDP-u ste okupili brojnu porodicu „jugoslovenskih“ umetnika?
   Bivši Jugosloveni žive u malim državama, ali jedinstvenog kulturnog prostora. Tesno nam je. Potreban nam je veći prostor. Grabimo ga uspostavljanjem RUTE, a gostovanjem najboljih reditelja regiona i ostalih saradnika i glumaca, prodisali smo punim plućima. Nije tu novac glavni oslonac, njega nikada nema dovoljno. Oslonac je u želji umetnika za saradnjom, za osvajanjem novih sloboda.
   Neretko se čuju pohvale u odnosu na atmosferu među glumcima BDP-a od kada ste došli na njegovo čelo? Kakvo je srpsko pozorište, uopšte danas? Ima li pozorište danas društveni uticaj?
   Glumcima je najvažnije s kim igraju, ko im režira, u kakvom ambijentu stvaraju, kakve tekstove promišljaju. BDP nastoji da im omogući ono što je potrebno njihovom umetničkom biću i razvoju. Odrastao sam u teatru, u dušu ga poznajem. Sledim svoja iskustva i instinkt. Naša pozorišta danas su, žargonski rečeno, i ovakva i onakva. Pre svega različita, što i treba da budu. Ali na planu organizacije i nespremnosti da se pomere iz svoje učmalosti čekajući mesečne koordinacije – katastrofalno. Preduslov svakog umetničkog razvoja su jaka disciplina i besprekoran plan. Naše pozorište je miljama daleko od te ideje. BDP ide krupnim koracima ka reformi čitavog sistema. Evo ulazimo u treći ciklus nove uprave kada ćemo opet u decembru objaviti celokupan plan za narednu godinu s brojem premijera i svim glumačkim i autorskim podelama, s preciznim datumima. Bez obzira na vanredne okolnosti izdržali smo i drugu godinu sa tromesečnim igrajućim repertoarom, dok ćemo u 2022. ući s objavom šestomesečnih repertoara, a 2023. ćemo obeležiti objavom celogodišnjeg. Tako ćemo ići u korak s najboljima u Evropi, i to podruku.
   Kakva je sudbina pozorišnih festivala u odnosu na novonastale okolnosti? Kakvo je promišljanje festivala RUTA u narednom periodu?
   RUTA nastavlja da živi po utvrđenom konceptu. MGL Ljubljana, Ulises Zagreb/Brioni, Kamerni teatar 55 Sarajevo, Dramski teatar Skoplje, Gradsko pozorište i mi osnovali smo Uniju 2019. godine i na svaka dva meseca preuzimamo domaćinstva, i na taj način u toku čitave godine širimo našu mrežu gostovanja. Brzo je prepoznat potencijal Unije, tako da smo od ove godine RUTA GRUPA TRIGLAV OSIGURANJE. Ovo generalno sponzorstvo metaforičnog značenja kada je Triglav u pitanju, donosi nam najviše ciljeve i umetničke ambicije, spram visine čuvene planine. Što se ostalih festivala tiče, verovatno se snalaze kako mogu u ovim okolnostima. Moja jedina žal ostaje za problemima Sterijinog pozorja, koje evidentno ne uspeva da pronađe svoj put ka transformaciji daleko relevantnijeg festivala u mnogo širem i geografskom i u umetničkom kontekstu. BDP je na tragu formiranja izuzetno važnog festivala koji bi u najskorijoj budućnosti mogao da nadomesti sve ono što upravo nedostaje pozorištnicima ovih prostora.
   Iza BDP-a su i brojna priznanja. Koliko su nagrade podsticaj za vas?
   Nagrade su i važne i nevažne. Pre svega je najvažnije ko vam ih dodeljuje i kojim povodom. Dobitnik sam preko 50 nagrada kako za najbolje režije mojih predstava, tako i za predstave u celini koje su pobeđivale na međunarodnim i domaćim festivalima. Sada sam svoje režije premestio u drugi plan, režija BDP-a mi je primarna. Ove godine pobedili smo na Bitefu, u Užicu, naši umetnici nagrađivani su na brojnim festivalima. Znači nam ta podrška, kao i što nam znači kada na nekim festivalima nismo nagrađeni. Sve vas to tera na promišljanje i napredak. I takozvani uspesi i takozvani neuspesi. Najvažnije je biti vredan, posvećen i uporan, a nagrada za takav odnos prema poslu stigne pre ili kasnije; kroz žirije ili neke druge kategorije.

6. Milica Kosović