Svečanost uručenja Nagrade „Bojan Stupica“ Ljubomiru Draškiću, Atelje 212, 9.6.1995.
Ljubomir Draskić sa delom ansambla iz predstave. (Foto: arhiva UDUS-a)
Svečanost uručenja Nagrade „Bojan Stupica“ Ljubomiru Draškiću
Atelje 212, 9.6.1995.
Isidora Minić (Foto: arhiva UDUS-a)
Ljubomir Draškić, Mira Stupica (Foto: arhiva UDUS-a)
DODELA NAGRADE
„BOJAN STUPICA“
LJUBOMIRU DRAŠKIĆU
Nagradom Saveza dramskih umetnika Srbije „Bojan Stupica“ za najbolju režiju predstave u sezoni 1994/1995. godine, žiri u sastavu Mira Stupica, predsednik, Gorica Popović i Jagoš Marković, odlučio je da nagradi Ljubomira Draškića za režiju predstave Marija Stjuart Fridriha Šilera, u izvođenju ansambla Pozorišta Atelje 212.
OBRAZLOŽENJE ODLUKE ŽIRIJA
Ljubomir Draškić je režirajući Šilerovu Mariju Stjuart ispričao priču o slobodi i moralu. Rekao je istinu o nama i našem vremenu. Približio nam je Šilera, nažalost tako dalekog današnjem vladajućem ukusu i učinio ga onim što jeste – našim savremenikom. Pomogao i omogućio glumcima da tako dobro glume, a publici da doživi katarzu. Njegova režija nije egzibicionistička, već se ogleda u relacijama sa drugim stvaraocima, gde on diskretno i sigurno drži sve konce u svojim rukama.
Draškićeva režija Marije Stjuart je ćutljiva, a prepuna. Malo vidljiva golim okom, a moćna. Podvig je u vremenu neukusa i novokomponovanih strasti ova režija klasicističkog rafinmana, a romantičarskog srca. A hrabrost je ovako služiti ne sebi, već samom biću teatra, što je demonstracija suštine pozorišne režije.