O PRSTENU DOBRICE MILUTINOVIĆA

„Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije" dodelilo je zlatan prsten Dobrici Milutinoviću (1880-1956), velikanu srpskog glumišta, povodom 40. godišnjice njegovog umetničkog rada, 1937. Udruženje je smatralo da Dobricu Milutinovića treba izvdojiti iz plejade velikih glumaca i ovenčati nesvakidašnjom nagradom koja će se pamtiti i simbolizovati njegovu umetničku ličnost. Odlučilo je da prsten bude prelazni, da se dodeljuje najboljem glumcu i da se na taj način sačuva trajan spomen na Dobricu. Donet je pravilnik po kojem je trebalo da Dobrica odredi dobitnika prstena, ili to učini odabrana tročlana komisija. Prsten je izradio beogradski kraljevsko-dvorski juvelir, Milivoje T. Stefanović, kao poklon slavljeniku. Izrađen je od osamnaest karatnog zlata, u težini od 44 grama. Na prednjoj strani prstena ugraviran je reljef lika Dobice Milutinovića, sa bočnih strana su likovi njegovih proslavljenih uloga: Šajloka u Šekspirovom "Mletačkom trgovcu" i Orlić u Rostanovom "Orliću", a sa unutrašnje strane ugraviran je tekst: "Nasledni prsten Dobrice Milutinovića, 16. 10. 1937. i dva žiga zlatare M. T. Stefanovića. Međutim, Prsten je ubrzo sa Dobričine ruke nestao, što je ovog velikana dovelo u očajanje. Nameravao je da založi svoj dragocen porteret, rad Uroša Predića, i tako izradi drugi prsten. Udruženje, naravno, to nije dozvolilo i odmah je poručilo izradu drugog prstena kod istog juvelira, po uzoru na prethodni, ali kalupi prstena, poslati u Italiju na izradu, izgubili su se i uručenje je kasnilo godinu i po dana. Na prstenu više nije bilo Dobričinog lika u sredini, nego zlatan lovorov venac na crnom oniksu u čijem središtu je zlatnim slovima ispisano ime Dobrice Milutinovića.

Godine 1980, na dan stogodišnjice rođenja Dobrice Milutinovića, Nagradu «Prsten Dobrice Milutinovića», koja se dodeljuje glumcu za životno delo, ustanovili su Muzej pozorišne umetnosti Srbije i Udruženje dramskih umetnika Srbije kojima se pridružila Zlatara Majdanpek.

Za svakog novog dobitnika nagrade, Zlatara izrađuje prsten, po uzoru na prsten iz 1939, ali izmenjen. Sticajem neverovatnih okolnosti, originalni prsten Dobrice Milutinovića iz 1937. pronađen je u Zagrebu 1998. Zaslugom Ljubomira Draškića i Svetlane Bojković, prsten je vraćen u Beograd. Za Udruženje ga je u Zagrebu otkupila Kompanija Zepter. Danas se oba prstena, iz 1937. i iz 1939. čuvaju u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije.“ (autor teksta: mr Ksenija Šukuljević Marković)
Od 2000. do 2010. godine generalni pokrovitelj Nagrade Dobričin prsten bio je Fond Philip i Madlena Zepter.
Prsten koji je 1994. godine uručen Mati Miloševiću, nakon njegove smrti članovi porodice poklonili su Udruženju dramskih umetnika Srbije. Ovaj prsten, koji je na ruci za života nosio Mata Milošević, izložen je u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu.