Branimir Branko Pleša, glumac i reditelj (6. 3. 1926, Kiseljak kod Sarajeva –  8. 6. 2001, Beograd) završio je Glumačku školu u Zagrebu, jednu sezonu bio angažovan u Splitu, a 1947. postaje stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, na čijoj sceni je ostvario brojne kreacije (Maks Kralj Betajnove I. Cankara, Groznoj Ljubav Jarovaja K. Trenjova, Franja Puceljski Na kraju puta M. Matkovića, Ivan Karamazov Braća Karamazovi Dostojevskog, Arman Za Lukreciju Ž. Žirodua, Edgar Kralj Lir Šekspira, Valentajn Nikad se ne zna DŽ. Vortinga, Važno je zvati se Ernest B. Šoa, Ser Robert Čiltern Idealan muž O. Vajlda, Hamlet Šekspira, Veršinjin Tri sestre Čehova…). Igrao i u Ateljeu 212 (Čitač Priča o vojniku I. Stravinskog, Žozef Garsen Iza zatvorenih vrata Sartra, Bora Šnajder Razvojni put Bore Šnajdera A. Popovića) i u Zvezdara teatru (Johan Šuster Kus petlić A. Popovića). Umetnost koju je nosio podjednako je iskazivao glumom i režijom. Ostvario je preko 40 režija u pozorištu (Veseli dani ili Tarelkinova smrt, More, Šamar, Mravinjak, Hekaba, Lorencaćo, Bela kafa, Kandid, Sabirni centar, Mizantrop, Ljubinko i Desanka, Kus petlić, Filumena Marturano…), na televiziji (Jedan dan, Grešno dete, Frontaš, Spiritisti, Sabinjanke…), a režirao i višestruko nagrađen igrani film Lilika. Autor više dramaturških tekstova (Boja praznine, Režija i glumac, Čovek teatra pred dramskim tekstom, Odgovornost govora, Gluma-čin uma, znanja i nadahnuća…). Bio je dugogodišnji profesor glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Dobitnik je pet Sterijinih nagrada – dve za glumu, za režiju i teatrologiju i za životno delo, tri Zlatna lovorova vijenca za glumu i režiju na Festivalu MESS u Sarajevu, Nagrade Bojan Stupica za režiju, Oktobarske nagrade Grada Beograda, Sedmojulske nagrade i brojnih drugih umetničkih nagrada, odlikovanja i društvenih priznanja.