Predrag Ejdus deluje u našem glumištu od samog početka sedamdesetih godina prošloga stoleća. Pre no što će diplomirati, još kao student glume na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, on se pojavljivao na najstarijoj beogradskoj sceni, u Narodnom pozorištu, tumačeći mlađe dramske junake, obično u epizodama, ali katkad i sa znatnijim scenskim zadatkom. Bilo da su u pitanju znatnije uloge, kao što su Golovan Jesaul u Bekstvu Mihaila Bulgakova, i   Jan-Erik u drami Kenta Andersona U pesku, ili da se radi o epizodama kakve su Drugi seljak u predstavi Majka Hrabrost i njena deca Bertolta Brehta, Kristofer Ursvik u Šekspirovom RičarduIII ili Piter Hajls u drami Judžina O`Nila Crnina pristaje Elektri, Predrag Ejdus tumačio ih je predano i sa podjednakom pažnjom i angažmanom. Već tada bili su primetni njegova opčinjenost pozorištem, koja se ogledala u nastojanju da na sceni precizno odgovori svim zahtevima režije, ali bez stvaranja posebnih efekata: već tada sve je u njegovom izrazu bilo podređeno krajnje disciplinovanom  i sa ostalim partnerima savršeno usaglašenom delovanju na sceni.
Usledila je, juna 1972, opet u Narodnom pozorištu, diplomska predstava – Dama iz Maksima Žorža Fejdoa, koju je postavio Milenko Maričić i u kojoj je Predrag Ejdus tumačio ulogu Gospodina Petipona. Otad on glumi mnogo malih i velikih uloga ne samo u  Narodnom pozorištu, nego i scenama gotovo svih beogradskih teatara, zatim u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, Crnogorskom narodnom pozorištu u Podgorici i drugim.
            Sa istinski histrionskom energijom, Predrag Ejdus tumači veoma raznolik repertoar, počev od tragedija i velikih drama sve do komedija, vodvilja i kabarea. Menjajući žanrove i demonstrirajući zavidnu moć transformacije izraza, ne bežeći ni od manjih uloga, on ispoljava majstorstvo u scenskom oživotvorenju čitave galerije različitih likova, koji plene punom upečatljivošću. Kao glumac inventivno iznalazi sredstva izraza, demonstrirajući savršenu tehniku kako kada je reč o dikciji i govornom izrazu, tako i kada se imaju u vidu scenske  kretnje i mimika. Ali, sve bi to bilo uzalud da njegove uloge nisu odraz temeljne studije likova, što mu omogućava da na sceni izgradi veoma složene kreacije, često otkrivajući, pa i pravdajući različite protivrečnosti, čak i nedorečenosti pojedinih likova. Prožimajući ih iskrenim emocionalnim angažmanom, pažljivo ih psihološki senčeći, uz delikatno naglašavanje karakternih osobina, Ejdus je tumačio više od sto pedeset uloga, uspevši da uvek  bude nov i originalan, da se u interpretativnim rešenjima ne ponovi.
Ako bi se izdvojila najznačajnija Ejdusova glumačka ostvarenja moralo bi se ukazati na veliki broj uloga. Najuži izbor svakako bi morao obuhvatiti Kumperta u drami Guba Hajnriha Bela, Judžina Mačbenksa u Kandidi Bernarda Šoa, Hepija u Smrti trgovačkoga putnika Artura Milera, Borisa Bežanova u komadu Lenjin, Staljin, Trocki Kloda Vermorela, Jana Kunca u Havelovom Memorandumu,Mosku u komadu Volpone Bena Džonsona, Isaka Babelja u drami Konfiteor Slobodana Šnajdera, Kneza Miškina u Nastasji Filipovnoj i Porfirija u Zločinu i kazni Dostojevskoga i Vajde, Astrova u Čehovljevom Ujka-Vanji, Napoleona u drami Napoleon I  Fedinanda Bruknera, Orgona u Molijerovom Tartifu i druge.
Poseban doprinos dao je Predrag Ejdus prilikom prvih izvođenja novih domaćih dramskih dela: Ubistvo u kafani Dardaneli Radomira Smiljanića (Bole Kotrljajka), Markse,Markse, koliko je sati Milovana Vitezovića i Pavla Minčića (Slepac), Sveti Đavo Raspućin (Nikolaj II) i  Tamna je noć  (Labud Aškerc) Aleksandra Popovića, Kako zasmejati gospodara Vide Ognjenović (Joakim Vujić), Supermarket Biljane Srbljanović (Švarc), Govorna mana (Mišel) i Delirijum tremens (Dagi, slavni glumac) Gorana Markovića i drugih.
Predrag Ejdus nije obišao ni dela srpske i hrvatske klasike. Bio je sjajan kao Zlati Kum u Držićevom Skup, dok je kao Kir Janja u istoimenoj komediji Jovana Sterije Popovića na originalan način uspešno nastavio tradiciju velikih tumačenja toga lika u našem pozorištu, koju su izgradili Pera Dobrinović, Čiča Ilija Stanojević, Radomir- Raša Plaović i Rade Marković. Slično se dogodilo i kada se nedavno pojavio kao Života Cvijović u Nušićevoj komediji Dr, tumačeći, autoritativno i žovijalno u isti mah, poznati lik velikoga komediografa.
Tokom poslednjih desetak godina, u punoj stvaralačkoj zrelosti, Predrag Ejdus niže uspeh za uspehom: Rabin u Demonu Isaka Basevisa Singera, Ignjat Glembaj u Gospodi Glembajevima Miroslava Krleže,  Pukovnik u drami Sema Šeparda Stanje šoka, Faust u istoimenom Geteovom delu, Dr Šen u drami Lulu Franka Vedekinda, Šajlok u Šekspirovom Mletačkom trgovcu, Salijeri u Šeferovom Amadeusu, Knez u Ujkinom snu Dostojevskog, Tiresija u Sofoklovom Caru Edipu...
Glumac neviđenog istraživačkoga elana, neumoran u iznalaženju lucidnih pojedinosti u prikazivanju dramskih i komičnih uloga, koje, pojedinačno posmatrane, uvek predstavljaju skladno izvajane umetničke celine, Predrag Ejdus već više od jedne decenije nesebično prenosi svoja majstorska stvaralačka iskustva baveći se pedagoškim radom na Akademiji umetnosti u Beogradu. Sa svojim studentima priprema za diplomske predstave pretežno nekoncencionalan repertoar, upravo što na visokoprofesionalan način  čini delujući na scenama naših pozorišta i zalažući se čitavim svojim umetničkim bićem  za nova dela, i nove izvođačke stilove, tako da se neće pogrešiti ako se kaže da  pozorišnom životu u Srbiji ovaj rasni glumac daje posebno obeležje. Sa izuzetnim angažmanom, vođen željom da unapredi organizacione aspekte savremene pozorišne delatnosti, Predrag Ejdus prihvatio se i vođstva našeg nacionalnoga teatra, uveren da je napredovanje u svim sferama pozorišne delatnosti, pa i u onim pored i iza scene,  imperativ XXI veka. Zato nagrada Dobričin prsten dolazi u pravi čas na pravu ruku.

Žiri: Ksenija Jovanović – predsednik, dr Raško V. Jovanović, prof. Svetozar Rapajić, Boris Isaković, Feđa Stojanović, Biljana Maksić, Jug Radivojević i počasni član dr Ivana Simeonović Ćelić, predstavnik Fonda Philip i Madlena Zepter, generalnog pokrovitelja Nagrade.