ludus

DODELA NAGRADE „LJUBINKA BOBIĆ“
MILOŠU ĐORĐEVIĆU

Nagrada “Ljubinka Bobić” za 2017. godinu pripala je dramskom umetniku Milošu Đorđeviću za ulogu Alekse Žunjića u predstavi “Sumnjivo lice” Branislava Nušića u režiji Andraša Urbana (produkcija Narodnog pozorišta u Beogradu) i ulogu Rubeole u predstavi “Udaj se muški” Dunje Petrović u režiji Marije Lipkovski (produkcija: Ispad-Centar za interaktivnu umetnost, Beograd).
U konkurenciji za Nagradu bila su glumačka ostvarenja u oblasti komedije, premijerno izvedena u Srbiji, u periodu od 1. septembra 2015. do 31. avgusta 2017. godine. Petočlani Žiri u sastavu: Olga Odanović (predsednica Žirija), Rada Đuričin, Dušanka Glid Stojanović, Goran Jevtić i Irfan Mensur, razmatrao je trinaest nominovanih glumačkih ostvarenja, a odluku je doneo većinom glasova.

OBRAZLOŽENJE ODLUKE ŽIRIJA

Miloš Đorđević je glumac velike harizme, koji publiku naprosto isceljuje radošću.
On to čini dve decenije predano, uporno, istrajno, strasno, dosledno, energično i nadasve nadahnuto.

Ljubinka Bobić – diva ratnog siromaštva.
Kraljica bez krune... i carica bez zlata.
Najveća inspiracija u vremenu u kome živimo i mi danas... gde su nakinđureni samo prostaci. 
Srećno zaljubljena u pozorište, sa mnogo puta slomljenim srcem.
Ali publika hronično bezmerno zaljubljena u nju.
U njenu infantilnu dubinu i preozbiljnu ludoriju.

Nagrada “Ljubinka Bobić” je jedno od najvećih priznanja koja greju sve one ohlađene delove duše... pogotovo u ovom trenutku kada obeževamo 150 godina nacionalnog teatra, u kome je Ljubinka Bobić ostavila svoj duh.

Miloš Đorđević je Ljubinkin mili dečko,
prepun slobodne mašte i hrabre ekspresivne umetnosti.
Izvrnute radosti i naopačke nasađene tuge... koja narod koji gleda predstavu diže iz sedišta ili ga goni da nepoznatom gledaocu pored sebe saopštava svoje razloge što se neobuzdano smeje.

E to je ono pozorište koje publika obožava. Da izađe iscrpljena od smeha, a zatim upitana kako taj čovek sa tolikom lakoćom to čini.
Čini njegov talenat i rad i zabrinutost za smisao... i dugogodišnje dometno tumaranje po lavirintima koje umetnost glume iziskuje i insistira.

Komedija počiva na poznavanju mračnije strane ljudskog duha.
Pa upravo suprotno rasvetli slučaj i edukuje publiku da se nasmeje sopstvenim zabludama o moralu, ljubavi... i svim onim pitanjima koje velika dramska literatura poklanja i onima koji su na sceni i onima koji su u gledalištu.

Sada je reflektor na Milošu. Bravo!