Svečanost uručenja Nagrade „Miloš Žutić“ Nebojši Dugaliću, Jugoslovensko dramsko pozorište 8.6.2015. (Foto: Lidija Antonović)
Svečanost uručenja Nagrade „Miloš Žutić“ Nebojši Dugaliću, Jugoslovensko dramsko pozorište 8.6.2015. (Foto: Lidija Antonović)
Svečanost uručenja Nagrade „Miloš Žutić“ Nebojši Dugaliću, Jugoslovensko dramsko pozorište 8.6.2015. (Foto: Lidija Antonović)
Svečanost uručenja Nagrade „Miloš Žutić“ Nebojši Dugaliću, Jugoslovensko dramsko pozorište 8.6.2015. (Foto: Lidija Antonović)
Svečanost uručenja Nagrade „Miloš Žutić“ Nebojši Dugaliću, Jugoslovensko dramsko pozorište 8.6.2015. (Foto: Lidija Antonović)
Svečanost uručenja Nagrade „Miloš Žutić“ Nebojši Dugaliću, Jugoslovensko dramsko pozorište 8.6.2015. (Foto: Lidija Antonović)
Svečanost uručenja Nagrade „Miloš Žutić“ Nebojši Dugaliću, Jugoslovensko dramsko pozorište 8.6.2015. (Foto: Lidija Antonović)
DODELA NAGRADE
„MiloŠ ŽutiĆ“
NEBOJŠI DUGALIĆU
Vodeći se merilima navedenim u propozicijama za dodelu Nagrade „Miloš Žutić“, posebno onim „da je glumac osvedočio svoju posvećenost umetnosti glume i odgovornost prema misiji pozorišta“, Žiri u sastavu: dramaturg Jelena Mijović (predsednica), glumci Nataša Tapušković i Saša Torlaković i reditelji Ljiljana Todorović i Gorčin Stojanović, jednoglasno je odlučio 16. marta 2015. godine da ova nagrada za 2014. godinu pripadne Nebojši Dugaliću za ulogu Roberta u predstavi „Izdaja“ Harolda Pintera, u režiji Gorana Šušljika i produkciji Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.
OBRAZLOŽENJE ODLUKE ŽIRIJA
Robert, Nebojše Dugalića, uverljiv je, realističan na način na koji Pinterov junak jedino i može biti realističan, staložen i uzdržan, dok ekspresivnost izbija iz toka misli, neizgovorenih rečenica i osećanja koje neizgovoreno izaziva u njemu. Dok gledamo Roberta koji stoički prihvata svoju sudbinu ne dozvolivši joj da ga iznenadi, kao na platnu, vidimo uzburkani kontemplativni prostor u njemu i svedočimo trenutku obuzdavanja misli, racionalizacije, putovanju od skrivenog do pojavnog, čitavu mašineriju spoznajnih i emotivnih, nesvesnih i svesnih procesa koji se oblikuju i formulišu u samo jednu repliku, mali gest i gotovo neuhvatljivi pogled.
Nebojša Dugalić je u Robertu svoj raskošan talenat ukrotio, pripitomio ga, rastavio, i pažljiv i obziran prema liku, potpuno svestan njegove biografije i biologije i podneblja u kome živi, ponovo sastavio uspevajući u onome u čemu i najbolji često ne uspevaju: da stvori lik koji je ispred glumca koji ga igra.
Gledajući Roberta Nebojše Dugalića, prisustvovali smo otmenoj, dostojanstvenoj i plemenitoj glumačkoj majstoriji, stvaranju lika oblikovanom i glumačkim raciom i emocijom , otelotvorenju posvećenosti umetnosti glume i odgovornosti prema misiji pozorišta isprepletanom sa odgovornošću prema liku koji igra.