OBRAZLOŽENJE ODLUKE ŽIRIJA

Umetnika koji pristaje da bude manipulisan da bi, kada završi posao, njegovo delo postalo nepotrebno, kao i on sam, Nebojša Glogovac pokazuje s dva njegova lica, jednim koje je uzneseno u misli o slavi i časti i drugim koje tu misao, kad dođe stani-pani, odbacuje kao staru krpu. Ali, i jedno i drugo, oba Simeonova lica, ogledaju se u živoj slici čoveka koji je naučio da i od samoobmana i od iskrenih uverenja pravi teatar i u njemu, od prilike do prilike, menja uloge.

Teatralno, artistično u Glogovčevoj igri dragoceno je za predstavu, baš koliko i igra Glogovčevog Simeona Njaga sa sudbinom. Velika pitanja odnosa umetnika i vlasti, umetnika i politike, umetnika u istoriji, glumac stavlja u ravan duboko ljudskog doživljaja sveta i sopstvenog udesa. Dok šminka drugoga, skida šminku sa svoga lica, i to čini majstorski, naizmenično učestvujući u komediji i u drami, a komedijom se, zapravo, braneći od spoznaje o tragičnom, s izrazom preko kojeg prevlači laku koprenu sete ili prisenak nečega što, kao večita sumnja treperi u umetnikovoj duši..

 

Pritom je glumac superioran vladar lika i u osećanjima, i u govoru, i u gestu, i u pojavi, i u sugestiji, baš kao što je to na svojim vrhuncima bio Miloš Žutić čije ime nagrada nosi.