Mira Stupica (17. 8. 1923, Gnjilane – 19. 8. 2016, Beograd), proglašena za najveću srpsku glumicu XX veka. Glumačku karijeru započela je 1941. u Umetničkom pozorištu u Beogradu, zatim nastavila u pozorištima u Šapcu, Nišu i u Narodnom pozorištu u Beogradu, a najznačajnije uloge ostvarila na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u kome je od osnivanja 1947. i čiji je doživotni počasni član (Petrunjela Dundo Maroje Držića, Lucijeta Ribarske svađe i Mirandolina u Mirandolini Goldonija, Njegina Talenti i obožavaoci Ostrovskog, Grušenjka Braća Karamazovi Dostojevskog, Poli Pičom Opera za tri grošaBrehta…). Niz velikih uloga u rasponu od komedije do drame ostvarila u Narodnom pozorištu (Nastasja Filipovna Idiot Dostojevskog, Katarina Madam San Žen V. Sardua, Gruša Vahandze Kavkaski krug kredom Brehta, Ana Karenjina Tolstoja, Kristina Crnina pristaje Elektri O’Nila, Barunica Kasteli Glembaj Gospoda Glembajevi M. Krleže), Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu (Glorija R. Marinkovića, Kolomba Ž. Anuja), Ateljea 212 (Danica Ljubav M. Đokovića, Alisa Play Strindberg F. Direnmata, Marija Marija se bori sa anđelima P. Kohouta), Beogradskog dramskog pozorišta (Ignacija Večeras improvizujemo L. Pirandela), Zvezdara teatra (Živka Nedić Đeneral Milan Nedić S. Kovačevića, Baba Jovana Naši sinovi Maramboa) i na sceni Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju (Princeza Ksenija od Crne Gore R. Vojvodić). Značajan opus ostvarila na filmu (Bakonja Fra Brne, Jara Gospoda, Hanka, Roj, Muški izlet, Stojan Mutikaša, Krvava bajka…) i televiziji (Preko mrtvih, Poseta stare dame, Kalendar Jovana Orlovića, TV bukvar – Kika Bibić, Operacija 30 slova…). Objavila je knjigu sećanja Šaka soli. Dobitnica je dve Sterijine nagrade, statuete Joakim Vujić, dva Zlatna lovorova vijenca na Festivalu MESS u Sarajevu, pulske Zlatne arene, statuete Carica Teodora za film Roj Miće Popovića, Vukove nagrade, Sedmojulske nagrade, odlikovanja i drugih priznanja. Nosilac je posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji.