Stevo Žigon, glumac i reditelj (8. 12. 1926, Ljubljana – 28.12.2005, Beograd), glumu je studirao na Pozorišnom institutu u Lenjingradu i na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a od 1948. angažovan je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na čijoj sceni je ostvario preko 50 uloga i režija (Hamlet i Fortinbras, Hamlet Šekspira, Marčbenks Kandida Šoa, Hipolit u Rasinovoj Fedri, Franc Fon Gerlah u Sartrovim Zatočenicima iz Altone, Nikolaj Ivanov Ivanov Čehova, Robespjer u Danteovoj smrti Bihnera, Dr Ivan plemeniti Križovec U agoniji Krleže, Jago u Šekspirovom Otelu, Grino u Prljavim rukamaSartra, Adujev u Običnoj priči Gončarova, profesor Higins u Šoovom Pigmalionu, Čerkun Varvari M.Gorkog…). Igrao je i u Ateljeu 212 (Čemberlejn Koktel T. S. Eliota, Kurt Play Strindberg F. Direnmata), Beogradskom dramskom pozorištu i u Narodnom pozorištu. Režirao u mnogim pozorištima bivše Jugoslavije (Mostar, Sarajevo, Zrenjanin, Novi Sad, Kragujevac, Zenica, Dubrovnik, Bitola, Banjaluka, Vršac), ali i u inostranstvu, u Moskvi i Lenjingradu. Igrao u programima radija i televizije, i snimio preko 30 filmova (Crveni cvet, Pet minuta raja, Rondo, Memento, Devojka sa Kosmaja, Idealist, Povratak otpisanih, Večernja zvona, Kaži zašto me ostavi…). Dobitnik je Statuete Joakim Vujić za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti, Plakete Dobrica Milutinović, Nagrade Bojan Stupica za režiju, Zlatne arene u Puli, Sedmojulske nagrade, Ordena rada sa zlatnim vencem i drugih nagrada i društvenih priznanja. Prvi je dobitnik zlatne medalje Nikolaj Mordvanov za doprinos razvoju pozorišne umetnosti, Moskva.