Igor Vuk Torbica je reditelj koji je snažno obeležio proteklu deceniju našeg pozorišta. U Tartifu, polazeći od Molijerovog komada, Torbica stavlja u prvi plan porodične odnose i probleme koji nastaju pri nemogućnosti ili nevoljnosti komunikacije, koje nas čine podložnim manipulacijama i prevarama.
Vešto i s lakoćom, Torbica predstavu vodi iz komedije u tragediju, dajući izvanredan primer društveno angažovanog pozorišta sa visokim umetničkim dometom. Suptilnom, jasnom i čistom režijom, stvara se izuzetna predstava, potpuno savremena, koja govori o nama, našem društvu, našim problemima i našoj stvarnosti.
Nagradu je Hani Selimović, članici ansambla predstave, predao reditelj Andraš Urban, prethodni dobitnik.
Reč Hane Selimović:
Pokušaću kratko i bez formalnosti, jer je Igor bio čovek sadržaja a ne čovek forme i verujem da je sve ono važno već rečeno u predstavi koju ste gledali.

Hvala Andrašu, Ani Tomović i Fedoru Šiliju koji su bili u žiriju. Ovo ide u ruke Igorovom ocu. Igor je bio čovek koji je umeo na poseban, nezaboravan i neponovljiv način da sprovede druge ljude kroz iskustvo. Bio je gotovo kao čovek na nekoj misiji. I u tome je bio jedinstven i izuzetan. Ja znam da sve ono što je Igor Vuk Torbica ostavio iza sebe na scenama, a pre svega u ljudima, će još dugo govoriti za njega. I na kraju samo ovo. Ovu nagradu dodeljuje institucija, mi se večeras takođe nalazimo u instituciji i u svim institucijama kroz koje promičemo ili obitavamo u svojoj profesiji sede ljudi koji donose odluke. I svi oni bi morali da prepoznaju mlade i izuzetne. Jer na kraju u biografijama odgovornih u pozorištu najvažnija stavka mogla bi biti da su prepoznali ili propustili da prepoznaju i podrže nekog zaista vrednog. Čuvajte mlade ljude dok su tu, to vam je posao.