GIma jedan prsten lutalica. Zove se Dobričin prsten i svake godine se zaustavi na jednoj ruci koja ga je dostojna, koja ga je zaslužila. Dve hiljade druge godine prsten lutalica se zaustavio na ruci Steva Žigona.
            Dobričin prsten je kruna i vrh svih glumačkih priznanja, nagrada za životno delo jednom od srećnika koji su sav svoj život posvetili glumi, najlepšoj i najvarljivijoj delatnosti ljudskog duha, umetnosti čiju tajnu svi znamo i niko je ne zna.
             
Kad Žiri za dodelu ove nagrade nad nagradama donese odluku jednoglasno – rečeno je sve i sve je više nego jasno. Prsten lutalica je na pravoj ruci!

Mnoge su uloge, velike i male, minule kroz duh velikog glumca. Njegova poluvekovna istinska posvećenost pozorištu, dodir sa samim vrhovima glumačkog umeća, dug i častan boravak među zvezdama našeg pozorišnog sveta, odredili su žiriju jednoglasje i dobro osećanje da je Dobričin prsten na Žigonovoj ruci mera koja podjednako zasluženo pripada i umetniku i velikoj nagradi.

            Godinama su ga zvali, što javno, što u šapatu – princ glume. Sa Dobričinim prstenom na ruci, princ je, eto, postao kralj. Sada je i zvanično seo na tron na kojem je odavno. Priključio se velikoj, nenadmašnoj plejadi našeg glumišta kojom se svi ponosimo – kao ikonostasom kojem se pridodaju samo novi sveci.
Princ je postao kralj, to je sve.

            Želimo mu da na svom tronu glumačkom još dugo, vrlo dugo pogleda na svoju ruku, onu na kojoj se zaustavio prsten lutalica i da zna da ništa nije bilo uzalud.

Dok bude ljudi koji umeju da pamte i da osećaju biće i Žigona, biće i prinčeva i kraljeva pozorišta.

Žiri: Radoslav Dorić, predsednik, Marija Crnobori, Nada Blam, Vladislava Milosavljević, Miodrag Radovanović, Stevan Gardinovački i Gojko Šantić.  Počasni član žirija dr Ivana Simeonović Ćelić, predsednik Upravnog odbora Fonda Madlena Cepter, generalnog pokrovitelja Nagrade za životno delo Dobirčin prsten..

Beograd, decembra 2002.