Ksenija Jovanović (6. 6. 1928, Sarajevo – 1. 12. 2012, Beograd) školovala se na Visokoj filmskoj školi i od 1951. do 1961. bila u angažmanu u Beogradskom dramskom pozorištu (Elizabeta Proktor Lov na veštice A. Milera, Erzilija Neka se odenu nagi Pirandela, Kraljica Natalija u Konaku Crnjanskog, Eva u Vučjaku Krleže…), a zatim u Narodnom pozorištu (Jelena Ćetković u istoimenoj drami A. Popovića, Sara Bernar Sara i Krik jastoga DŽ. Marela, Barunica Glembaj Gospoda Glembajevi Krleže, Kraljica Margareta Ričard Treći, Gurmišska Šuma Ostrovskog, Liza Protasova Živi leš Tolstoja, Emilija Veštice A. Jovanovića, Kovaljevska Nušićev Ujež, Gospođa Higins u Šoovom Pigmalionu, Hekaba Trojanke Euripida, Majka MamacAlbaharija, Pintorovića majka Hasanaginica Simovića, Markiza Martejeva Opasne veze – Kvartet Milera…). Igrala na scenama Jugoslovenskog dramskog pozorišta (Žena Tri visoke žene Olbija, Sofija Petrović Govornica J. Markovića), Ateljea 212 (Marija Hosefa Dom Bernarda Albe Lorke, Baka Priče iz Bečke šume Fon Horvata, Isidora Kako je daleko čovek od čoveka I. Sekulić – J. Skerlić…), Teatra poezije (pesnička drama Nemam više vremena D. Maksimović izvedena više od stotinu puta). Dobitnica je Nagrade Raša Plaović, Nagrade publike na Sterijinom pozorju, Nagrade Pečat za poseban doprinos radu Narodnog pozorišta, Plakete Dobrica Milutinović, Nagrade Vitomir Bogić za izuzetan doprinos radiofoniji, Oktobarske nagrade Grada Beograda i drugih umetničkih nagrada i društvenih priznanja. Nosilac je Ordena Svetog Save prvog stepena i posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji.