ŠTA SE DOGODILO, A ŠTA (SVE) NIJE

1. 
   

   O akutnim, a sve više hroničnim problemima našeg teatarskog života

3. 
   

4. Šta se za poslednjih godinu i po dana dešavalo u pozorišnom životu Srbije?
   Kao jedan od elemenata koji bi mogli biti ugrađeni u odgovor na postavljeno pitanje jeste i činjenica da upravo u naznačenom periodu nije objavljen nijedan broj Ludusa. Ovako dug izostanak jedinih naših pozorišnih novina nije se, međutim, dogodio voljom ili zbog nebrige izdavača (Udruženja dramskih umetnika Srbije). Razlog – jedini i pravi – jeste besparica. Kukati zbog nje i zbog posledica koje ona proizvodi, besmisleno je jer će neko s pravom konstatovati da smo se na besparicu odavno morali adaptirati. I jesmo. To između ostalog dokazuje i činjenica da naša pozorišta, uprkos svemu, još uvek postoje, da ovde ipak nastaju predstave, da u Srbiji i dalje postoje pozorišne profesije – da neko glumi, režira, piše dramske tekstove, kreira kostime i scenografije, komponuje muziku za teatar, obavlja dramaturške poslove…

   (ceo tekst u štampanom Ludusu br. 216)

   
   

5. 
   Ilustracija Jugoslav Vlahović