Marija Crnobori Fotez (1. 10. 1918, Banjole kod Pule, Istra – 21. 10. 2014, Beograd), najveća tragetkinja naše scene. Završila Zemaljsku glumačku školu u Zagrebu 1942. Bila je članica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu do 1946, članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od osnivanja 1947. Igrala na Dubrovačkim ljetnjim igrama, ostvarila brojne i značajne kreacije tumačenjem klasičnog svetskog repertoara: Titanija San letnje noći i Ofelija u Hamletu Šekspira, Antigona u Antigoni i Jokasta u Kralju Edipu Sofokla, Fedra Rasina, Klitemnestra u Agamemnonu Eshila, Ifigenija na Tauridi Getea, Elizabeta od Engleske F. Bruknera, Margareta u Geteovom Faustu, Regana u Kralju Liru i Ledi Magbet Šekspira… Okvire svoje umetnosti Marija Crnobori našla je i u likovima Francke Kralj Betajnove I. Cankara, Ljubav Jarovaje Trenjova, Kandide Šoa, Laure Lembah U Agoniji, Klare u Ledi i Jadvige Jesenske Na rubu pameti M. Krleže, Klare Dombrovske J. Kulundžića, Ledi Čiltern u Idealnom mužu O. Vajlda, Vere u Lestve Jakovljeve V. Desnice, Gospođe Vorn u Zanatu gospođe Vorn Šoa, Helene Alving, Aveti Ibzena… Sa ansamblom Jugoslovenskog dramskog pozorišta gostovala je na mnogim scenama u zemlji i inostranstvu, sa predstavama i večerima monologa iz svojih uloga. Objavila je knjigu dramaturških spisa Svijet glume 1991. i tekstove o radu na stvaranju uloga. Snimila više filmova (Sofka, Radijum, Poslednji dan, Tuđa zemlja, Priča o fabrici, Nevjera, Lazar), radijskih i televizijskih drama (Heda Gabler, Crni sneg). Dobitnica je dve Sterijine nagrade, Oktobarske nagrade Grada Beograda, Sedmojulske nagrade za životno delo, odlikovanja i brojnih plaketa… Objavila je i zbirku eseja o pozorištu Životić 2011. Nosilac je posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji.