DODELA NAGRADE „MiloŠ ŽutiĆ“
MARKU MARKOVIĆU

OBRAZLOŽENJE ODLUKE ŽIRIJA

U scenskoj fresci koja na jezik drame i teatara prevodi roman Đorđa Lebovića Semper idem, Marko Marković spaja uloge glavnog junaka Đorđa i Naratora koji nas provodi kroz ovu dirljivu i dramatičnu priču. A ona obuhvata Đorđevo detinjstvo, dečaštvo i njegovu ranu mladost, obuhvata dugi period sazrevanja dečaka razapetog između porodične drame i zlog vremena koje ne mari za lične traume, niti se obazire na sve ono što pripada normalnom detinjstvu. Svoje složene glumačke zadatke Marković rešava pažljivo uspostavljajući unutrašnju distancu Naratora prema sudbini glavnog junaka, ali i Đorđa u odnosu na dramatična zbivanja čiji je on akter. Izbegavajući zamke banalnog tumačenja lika deteta, Marko svodi manifestovanje detinjastog ponašanja na odmerene gestove, a opet uspeva i da pronađe rešenja i adekvatne glumačke postupke kojima sugestivno kreira karakter znatiželjnog dečaka prinuđenog da prerano sazri. Nervom iskusnog glumca, on pažljivo kreira situacije u kojima je neophodno prikazati Đorđevu mladalačku naivnost i, što je mnogo važnije, nevinost. Na taj način, njegov Đorđe je istovremeno i protagonista priče, njen glavni pokretač i pripovedač koji sa distance – vremenske i psihološke – komentariše njen tok.
Smatramo da je upravo zbog ovih kvaliteta Marko Marković zaslužio da se nađe u glumačkoj pordici koju spaja talenat i ličnost velikog Miloša Žutića.

* * *

Reč zahvalnosti Marka Markovića:

 Nije mi lako, ali sam užasno ponosan, užasno srećan, što ću da nosim nagradu sa imenom Miloša Žutića, kako veliki Voja Brajović kaže da su ga zvali „doktore“, a ja sam čuo da su ga zvali „gospodin glume“.
Ja se nadam da će duh Đorđa Legovića pomoći svoj onoj deci koja čamuju u nekim logorima, da će izaći kao pobednici kakav je i bio Đorđe Lebović.
Hvala mu na tome