Olivera Marković (3. 5. 1925, Beograd – 2. 7. 2011, Beograd) diplomirala je 1952. u prvoj generaciji beogradske Pozorišne akademije, u klasi Mate Miloševića. Ostvarila je brojne uloge u Beogradskom dramskom pozorištu (Vivi Zanat gospođe Vorn B. Šoa, Marjana Margetićka Vučjak M. Krleže, Maša Tri sestre Čehova, Šen-Te/Šuj-Ta Dobri čovek iz Sečuana B. Brehta, Katarina Ukroćena goropad Šekspira, Karolina Belinić Karolina Riječka D. Žervea, Margaret Mačka na usijanom limenom krovu T. Vilijamsa, Iveta Potije Majka hrabrost i njena deca B.Brehta…), Savremenom pozorištu (Kraljica Draga Konak M. Crnjanski …), Narodnom pozorištu u Beogradu (Maša Živi leš Tolstoja, Majka Hrabrost Brehta, Aleksandra Kolomba Anuja, Darja Tihi Don Šolohova, Klara Leda M. Krleže, Gospođa Olga M. Bojića,Gospođa ministarka Nušića, Marta Krtičnjak M. Đukića, Filamenta Učene žene Molijera…), Otvorenom pozorištu Studentski grad (Ortanz Ženski orkestar Ž. Anuj)… Igrala u preko 60 filmova: Sumnjivo lice, Vlak bez voznog reda, Diližansa snova, Sibirska ledi Magbet, Kozara, Radopolje, Nacionalna klasa, Majstori, majstori, Balkan ekspres 1 i 2, Već viđeno, Braća po materi, Sabirni centar, Tito i ja, Dnevnik uvreda ’93, Urnebesna tragedija…) i u mnogobrojnim TV dramama (Daleko je Australija, Žute fešvice, Sile u vazduhu …) i serijama (Grlom u jagode, Neven, Babino unuče, Bolji život, Srećni ljudi…). Dobitnica je statuete Zlatni ćuran za ukupan doprinos pozorišnoj umetnosti, Plakete Mata Milošević Akademskog pozorišta, Plakete Dobrica Milutinović, Zlatne arene u Puli za filmove Službeni položaj i Balkan ekspres, Nagrade Slavica za ukupan doprinos razvoju filmske umetnosti, Oktobarske nagrade Grada Beograda, Sedmojulske  nagrade… Nosilac je posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji.