Zoran Radmilović (11. 5. 1933, Zaječar – 21. 7. 1985, Beograd) diplomirao je 1963. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u klasi Mate Miloševića. Kao student igrao je u Savremenom pozorištu u Beogradu, a najznačajnije uloge ostvario je na sceni Ateljea 212 koje je obeležio svojim ulogama i koje je obeležilo njega kao glumca (Tata Ibi Kralj Ibi A. Žarija, Trigorin Galeb Čehova, Ahmet Nurudin Derviš i smrt M. Selimovića, Kapetan Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji B. Ćosića, Molijer Molijer M. Bulgakova, Radovan Radovan Treći D. Kovačevića, Gajev Višnjev sad Čehova, Profesor Filip Filipović Pseće srce M. Bulgakova, Car Dušan Propast carstva srpskog M. Ševarlića, Miloš Obrenović Oj Srbi’o, nigde ’lada nema Z. Jevremović, Simeon Njegovan Hadžija Cincari ili Korešpodencija B. Pekića, Laza Kostić Santa Maria della Salute V. Lukića…). Uloge Kralja Ibija i Radovana Trećeg označile su njegovu karijeru i donele mu široku popularnost… Igrao i u predstavama na sceni Studentskog kulturnog centra (Toma Krstić Tren 2 A. Isakovića i Psihijtar Politika kao sudbina E. Ćimića). Filmografija: Čudna devojka, W. R. Misterije organizma, Paviljon VI, Usijanje, Majstori, majstori, Srećna porodica, Šećerna vodica, Maratonci trče počasni krug… Dobitnik je Sterijine nagrade za ulogu Vuka Rsavca u Betonu i svicima O. Daviča, statuete Ćuran na Danima komedije u Svetozarevu za Radovana Trećeg, Oktobarske nagrade Grada Beograda za ulogu Molijera i Sedmojulske nagrade za životno delo. Pozorište u Zaječaru, festival i nagrada koja se dodeljuje nose njegovo ime.